Još jedan srećan kraj 🔚

17.

ZOI

Kada me Stela sa plačnim glasom pozvala da odmah dođem kući kroz glavu mi je prošlo mnoštvo pretpostavki, ali ovo nisam mogla ni naslutiti. Raspustila sam studente i otrčala do svog auta, misleći da se moja sestra povredila. Vozila sam brže nego ikada jer me Stela do sada nikada nije zvala dok sam držala predavanja.

Ni sama ne znam koliko je prošlo od trenutka kada sam se vratila u naš stan i zatekla Teodora kako teši uplakanu Stelu i Viktoriju koja pokušava da mi objasni da neko pokušava da mi oduzme starateljstvo nad Stelom. Ne bih to mogla podneti; Stela je moj život, ona je jedini razlog zbog kog sam svakog dana ustajala nasmejana i pored svih problema.

Sve me ovo podsećalo na košmar iz koga sam priželjkivala da se probudim što pre; ali Teodorov zabrinuti pogled i ozbiljna Viktorija su to činili nemogućim.

"Zoi, molim te da se smiriš i skoncentrišeš, nije nam preostalo mnogo vremena do njihovog povratka", iz misli me vratio Viktorijin glas pun razumevanja, a ja sam na to samo nevoljno klimnula glavom.

"Možeš li mi reći da li postoji bilo kakva šansa da ti je Stela polusestra?"

"Ne postoji!"

Odbijala sam da poverujem u ovu mogućnosti, jer to bi značilo da je čitavo moje detinjstvo bila iluzija. Moji roditelji su imali skladan brak pun ljubavi i razumevanja; do poslednjeg udaha su se borili da Steli i meni omoguće što bolji život. Između njih je bilo povremenih nesuglasica kao i u svakom odnosu, ali to bi rešavali već kroz par časova.

"Zoi, saberi se i pomozi mi da smislim način na koji bih mogla da vas zastupam, moramo se pripremiti na najgore."

"Viktorija, obijam da poverujem da je moja majka rodila Stelu sa drugim muškarcem!", viknula sam na nju.

Odmah nakon toga osetila sam nalet krivice, jer nije ona bila kriva za ovu situaciju; ali svaki moj atom bio je prestravljen mogućnošću da mi je Stela polusestra.

Zaboga, volim Stelu bezgranično i bez razmišljanja bih dala život za nju i da je bila usvojena; ali jednostavno nisam mogla prihvatiti mogućnost izdaje od strane naše majke. Ona me naučila svemu što sam znala, od malih nogu mi je pričala koliko su ljubav i podrška bitni za skladan odnos u braku. Naša majka je bila najljubaznija i najdivnija osoba koju sam ikada upoznala i neću dozvoliti da mi iko uništi takvu sliku o njoj.

"Zoi, znam da ti je teško, bolje od ikoga znam kako izgleda mogućnost gubitka voljene osobe, ali moraš mi pomoći, jer se ja bez tvoje pomoći ne mogu izboriti za vas."

U Viktorijinom pogledu nisam videla ništa drugo do razumevanja i podrške, ali ipak...

Kako dozvoliti nekome da vam uništi poslednja sećanja o ljudima koji su mi podarili život. Ne mogu prihvatiti mogućnost da je moja majka zatrudnela sa drugim muškarcem i da to nikada nikome nije pomenula.

"Izvini, Viktorija, ti najmanje od svih zaslužuješ da svoj bes iskaljujem na tebi", iskreno sam joj se izvinila.

"Ne moraš brinuti zbog toga, a sada te molim da se skoncentrišeš i pokušaš da se prisetiš što većeg broja detalja iz perioda kada je tvoja majka ostala trudna i ljudi sa kojima ste bili u kontaktu."

Taj period mog života činio mi se tako stranim i dalekim, nisam se sećala mnogih detalja, a još manje sam se sećala kućnih prijatelja i poznanika. Tada sam imala nešto više od dvanest godina i tada me ništa sem škole i svojih drugarica nije posebno nije interesovalo.

"Viktorija, moji roditelji nikada ispred mene nisu ni prepirku imali, a kamoli da su jedno drugo varali. Imala sam klasično srećno detinjstvo i roditelje pune pažnje i ljubavi, nisu bili previše imućni i bogati; ali nam nikada ništa nije falilo. Oboje su radili oko dvanaest sati dnevno i bili posvećeni karijerama, ali su se trudili da svaki slobodan trenutak svog vremena provedu sa mnom. Samo se sećam da su bili iznenađeni majčinom trudnoćom, ali oboje su bili presrećni što će posle toliko godina dobiti još jedno dete."