Dečak iz sobe br.3

2

Dve godine ranije...
Stojim na sredini sobe na prvom spratu Doma za mlade okružena kutijama u koje je stao ceo Goranov život. Svih 19 godina spakovali smo u nekoliko kutija i došlo je vreme da se pozdravimo. Prethodnih dana ispratili smo u neki novi život još osam momaka. Goran je ostao poslednji i Dom je bio sablasno tih i prazan. Zatvaraju ga. Nema se para za njih devetoricu i odlučeno je da ih rasele. Bez prava na želju, svakome je rečeno dan ranije gde ga šalju.
Goran je napušten dok je bio dete. Majkom je zvao ženu u čijem je hraniteljskom domu proveo dobar deo svog života,a svoju biološku majku je pronašao kada je bio tinejdžer ali je odlučio da ostane u Domu iako ga je molila da dođe kod nje. Ja sam mu bila sestra koju nikada nije imao, a moj dom bio je i njegov koliko god je to moglo. Moja porodica bila je i njegova. Ali naučio je da ide sam i da se oslanja jedino na sebe. Oduvek sam bila ponosna na njega i svu tu snagu.
Još smo se jednom osvrnuli po toj sobi punoj uspomena, zagrlili se snažno i prvi put u tom trenutku sam se ozbiljno slomila. Zagnjurila sam lice u njegove grudi i nekontrolisano zaplakala.

I am lonely lonely lonely
I am lonely lonely in my life
I am lonely lonely lonely
God help me help me to survive!

Iako je često svirala, prvi put mi je ova pesma smetala ali nisam tražila da je isključi. Upijala sam reči, upijala to drago biće i poželela da je sve drugačije. Ali nije bilo...
Ja sam ujutro otišla u školu a on na voz. Prvi put u životu sam stvarno patila. Očekivala sam da ću ga videti negde na hodniku, da ću čuti kako me doziva i lupeta neke šale...
Zvao me je kada se smestio...dobro je...ok je...da ne brinem...i ja njemu nedostajem...javljaće se...sledeći put kada me je zvao rekao je - Hej, mala, vraćam se. Biću u sobi u 'Nedođiji' dok ne završim školu i vojsku. Posle ću dalje sam. - i tako smo za manje od 10 dana ponovo zajedno raspakovali iste one kutije njegovog života. Karticu 'Today is the first day of the rest of your life' koju sam mu dala na rastanku, stavio je odmah pored ceduljice 'Prijavi ispit, budalo zaboravna' koju je držao na polici. Bio je to divan haos koji ga prati i bilo je divno što se vratio.
U 'Nedođiji' su smeštena deca bez roditelja, od rođenja do 8 godina. Dolazeći kod Gorana čula sam galamu, vrisku, smeh i plač ali nikada nisam videla nijedno dete jer su oni smešteni u prizemlju po krilima a njegova je soba bila na spratu.
- Jel mogu ja da idem dole u posetu deci? - pitala sam ga jednom prilikom bez uvoda.
- Nemam pojma, mislim da možeš. Ne bi trebalo da bude problem. Što?
- Jel možeš ti sa mnom? Htela bih da ih vidim.
- Ceco, jesi sigurna? Znaš kakva si sa decom.
- Znam, Gorane, ali moram da ih vidim.
Teško je uzdahnuo i odmahnuo glavom.
- Ajde, dođi, mislim da je Marina danas dežurna, ona je super. - prihvatim pruženu ruku i pustim da me povede dole.
Prvo me je odveo upravnici gde sam se predstavila nakon čega je dozvolila da idem da vidim decu ali samo i isključivo u sobu br.3.
Soba br.3 nalazila se na kraju dugačkog, širokog hodnika koji je bio pun dečijih radova, njihovih fotografija, otisaka dlanova i jednog stopala. Čvrsto sam držala Gorana za ruku dok sam gledala oko sebe sve te detalje i hodala prema kraju hodnika.
- Hej Marina, gde ste svi? Imate posetu. - iz kutka sobe, okružena gomilom dece provirila je izuzetno lepa žena kovrdžave kose i široko nam se nasmešila.
- Oh, evo nas spremamo tu nešto za Uskrs. Uđite. Dobrodošla, ja sam Marina. - prihvatim pruženu ruku.
- Ceca, drago mi je.
15 pari očiju oprezno me je gledalo na trenutak. Čučnula sam da bih im bila bliže i nasmešila im se dok sam pitala šta to tamo pripremaju za praznik. To je bilo sve što je trebalo da se pokrene lavina. Lavina pitanja. Dodira. Zagrljaja. Povlačenja za garderobu. Lavina nesebične ljubavi i dečije radosti. I dok su me vodili da mi pokažu zeke i šarena jaja koja su pravili, ja sam shvatila da sam nepovratno uvučena u jednu sasvim novu dimenziju emocija. Iako sam odrasla uz Gorana i znam šta za njih znači odanost i poverenje ovo što me je tog trenutka obuhvatilo među tom decom bilo je na sasvim novom stupnju. To je bio trenutak koji me je prelomio i usmerio prema ženi u koju sam izrasla.