Bude me "prvi" zraci sunca! Šalim se, bilo je 11:00. Polako ustajem ali osjetim nešto na nogama i pogled bacim na stranu i ugledam Edvarda pored sebe s glavom zabijenom u jastuk. Malo sam ga rukom prodrmala po ramenu ali nije reagovao, čvrst san! Ustala sam, kosu odmah svezala u pundžu i izašla iz sobe. Znači, moja soba je na 3. spratu a glasovi u prizemlju se čuju kao da je pored mene zvučnik!! Nikad dosad nisu ovako bili bučni! Spustila sam se do prizemlja i cio hol je bio ispunjen bjesnim gostima. Progurala sam se do bara i tamo nisam zatekla nikoga, osim stola dekorisanog crvenim svijećama... Danko! Sastavila sam mali doručak na tacni sa šoljicama čaja od šumskog voća i otišla ponovo u sobu. Edvard je još uvijek bio spavao.
Ja:"Buđenje pospanko!!"- prišla sam mu i iz sveg glasa viknula Edvard:"Šta, šta... gdje?!"- odjednom se trgao trljajući oči Ja:"Jedanaest je sati Dobar dan, mislim da ste preskočili jutro!" Edvard:"Dobar daaan..."- zjevnuo je i ponovo legao u krevet Ja:"Ustaj, donijela sam doručak!"- udarala sam ga po leđima sve dok nije ustao i sjeo pored mene Edvard:"Čaj?!" Ja:"Da, ovdje kafa ide prijepodne." Edvard:"Pa 11:00 je?! Prijepodne je!" Ja:"Meni i tebi nije tako da, pij dok se ne ohladi!"
Nisam uopće žurila sa doručkom dok je Edvard svoj dio pojeo u 5 minuta. Nakon što je završio ustao je s kreveta i protegao se. Na sebi je imao dugu bijelu majicu tako da se ništa nije vidjelo. Pošao je prema vratima i usput rekao:
Edvard:"Spremi se, idemo na jedno mjesto." Ja:"Gdje?" Edvard:"Ha, pa zar su zaboravila razgovor od sinoć?! Idemo ka onoj villi! Imaš 5 minuta."
Ooo da, sad sam se sjetila! Čim je izašao i zatvorio vrata odmah sam se počela spremat.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Čim sam završila spustila sam se pred hotel gdje me je dočekao Edvard.
Edvard:"Nisam mislio da su cure tako brze u oblačenju?!" Ja:"Haha baš smješno! E pa vidiš nekome nije stalo do šljokica i ostalih stvari, da znaš." Edvard:"Haha, razumio!"
Vozili smo se u tišini. Veoma brzo smo došli do tamo ili se barem meni činilo tako?! Svaki put kad dolazim na ovo mjesto čini mi se kao da je put sve kraći i kraći! Ugasio je auto i jednom me oštro pogledao.
Ja:"Šta je bilo Edvarde?!" Edvard:"Ako ti kažem da ostaneš u autu, hoćeš li poslušat?!" Ja:"WTF Edvarde, šta je bilo?!" Edvard:"Samo ostani u autu."- rekao je ležerno i izašao. Svo vrijeme sam ga posmatrala. Gledao je oko sebe kao da očekuje nekog zatim je svoj pogled usmjerio ka meni klimajući glavom da mogu izaći.
Ja:"A da mi objasniš?!" Edvard:"Malo kasnije, sad hajdemo!" Ja:"U kuću?!" Edvard:"Ne, u Azerbejdžan!"
Ušli smo u villu i bila je prljavija nego ikad prije. Sad sam jasno mogla da vidim i paukove i ostale zglavkare kojih ja nisam baš veliki fan! Pratila sam Edvarda u stopu i popeli smo se na sprat.... da, na onaj sprat!
Ja:"Edvarde?!"- čvrsto sam ga uhvatila za ruku jer nisam htjela da ide tamo, kao ni ja Edvard:"Ništa strašno tamo nema, vjeruj mi! Hajde, idemo!" Ja:"Ne, ne želim tamo! Bojim se!" Edvard:"Vjeruj mi, nemaš razloga za strah!"- povukao me je i bili smo tik uz vrata one sobe.
