Dok sam dovukla savoje lijeno dupe do šaltera sva sam već bila mokra! Stajala sam 5 minuta do grijalice nebi li se osušila ali ništa! Šta ćeš kad sam pametna da toliko daleko idem a da ne provjerim vremensku prognozu! Ali moram priznat nešto! Ova kiša mi je stvarno isprala mozak i znam da je ovo ludo ali sam malo razmišljala dok sam trčala i donijela odluku da ću Ameiku ostavit po strani i sve događaje vezane za tamo! Tako je najbolje! Okrenut novu stranicu života je bolje nego patit za starim greškama! Ali opet na neki način ih se sjetimo i ponovo zavučemo u njihovu sjenu. Mislim da je ovo moja konačna odluka! Autobus je prekinuo moja razmišljnja i vozač j počeo da stavlja prtljag u mali prostor. Samo sam izvukla mob i slušalice i sjela u autobus. Vrijeme mi je brzo prošlo. U Mostaru je sijalo sunce. Nedostajalo mi je!! Provela sam pola dana razgledavajući krajolik! Mnooogo se promjenio. Mislim da je bilo prošlo podne, možda je bilo oko 2 sata ili slično, sjela sam na klupicu na parku usput da pojedem krofnu. Spustila sam stvari i kofere i počela se gušiti u krofni jer sam bila gladna kao vuk! Osjetila sam kako mi nešto dira nogu, te sam se sagela ispod klupe i imala sam šta vidjet: pas! Nije bio baš mal! Mislim da je to bio Njemački ovčar, on mi je drugo po redu najdražih pasa. Odvojila sam dio krofne i dala mu. Bio je tako gladan!
Ja:"Gladan si?? Eh, moj druže! Ni ti nisi zadovoljan životom,a?! Nisi jedini, vjeruj mi! Slobodno možeš reć da sam ja druga verzija tebe!"
Sjedila sam tako 20 minuta nadajući se da će otići, ali on je i dalje bio kod mojih kofera mašući repom! Sladak je!
Ja:"Da nisi možda još gladan?! Ček tu kod stvari, odoh da kupim još jednu krofnu!"
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Vratila sam se sa još jednom krofnom i dala mu sve! Počeo je da jede te sam uzela kofere i htjela se malo udaljit od njega ali on je svoju krofnu zagrizao i počeo da me prati! Jojj nisam imala srca ostavit ga! Sagela sam se da vidim ima li ikakav trag lanca, da nije pobjegao ili slično! Nije bilo ni traga!
Ja:"Ok druže, da li si spreman da pođeš samnom?!"- sretno je zalajao.
Sačekala sam dok pojede krofnu pa da ga odmah vakcinišem jer što je sigurno sigurno je! Poslje vakcinacije sam ga nagradila još jednom krafnom zato što je bio dobar. Eh nakon toga sam počela da tražim hotel. Namučila sam se stvarno jer je bilo puno hotele ali svi su bili zauzeti zbog navale turista! Na kraju sam našla neki manji hotel u centru grada koji se zvao:"San Marino" Za recepcijom je bio neki muškarac srednjih godina.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ja:"Dobro veče, htjel bih sobu sa jednim krevetom za jednu noć!" XX:"Aha, uredu imamo, posljednja prazna soba! Soba broj 36! Ozvolite ključ i kad se smjestite dođite da popunite formulare!" Ja:"Uredu!"- pogledala sam u psa i on je zadovoljno zalajao XX:"Da, on ne smije u hotel!" Ja:"Zašto?!" XX:"Zbog higijene i čistoće!" Ja:"Aha, a da li postoji neki način da uđe?!" XX:"Pa... jedino ga možete držat u kafezu, inače dobijam otkaz!" Ja:"Aha, ok. Hvala!"
Psa sam ostavila kod recepcionara te otišla do prodavnice za ljubimce i kupila mu kafez. Čim sam došla ponovo u hotel psa sam stavila u kafez. Nisam htjela da on dobije otkaz ali mi je bilo i žalosno gledati psa u kafezu, tako da sam čim sam došla u sobu otvorila kafez. Ako neko dođe samo ću ga zatvoriti u kupatilo😃 Ha, pametna glava!! Čim sam ostavila stvari u sobu odmah sam sišla do recepcije da sredim papire. Već su ljudi počeli silazit na večeru pa je bila mala gužva! Nakon što sam nabrzaka popunila sve papire vratila sam se u sobu! Bila sam jako umorna te sam odmah zaspala. Stvari su ostale razbačene po sobi! Ma ko mari za njih!! Probudio me je pas i njegovo skakanje po krevetu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ja:"Hej, pokušavam zaspat!" "Av av!" Ja:"Ok koji je proglem?!"- rekla sam ljeno ustavši, a on je počeo skakat po sobi. "Av av!" Ja:"Hoćeš se igrat?!"- počela sam mu bacat malu lopticu po sobi na što je on veselo skakutao za njom mašući onim njegovim slatkim repićem.
To je trajalo do nekih 11 sati. On se umorio i vrlo brzo zaspao. No, meni se više nije spavalo i još uz to bilo mi je dosadno. Nisam imala druge nego otići do recepcije, da makar malo ubijem dosadu!😃
