Pod sretnom zvijezdom

🔹79🔹

Broj riječi: preko 2200😝

Hvala na 16K pregleda i 2K glasova. Ostavite VOTE i KOMENTAR!!!

(par sedmica kasnije)

MARKO

Noć pred vjenčanje.

Marko je sjedio u sobi, sa glavom u rukama i sam sa svojim mislima. Već par dana ga tišti jedna stvar, zbog koje je imao česte rasprave sa Anom, koja mu sutradan treba zvanično postati žena.

Ona ne zna razlog njegove potištenosti i njihove rasprave. Svađaju se zato što on bude neraspoložen i nastane havarija. Ne želi da povređuje Anu. Ni za šta na ovom svijetu, ali to se ipak desi. Povrijedi je riječima, iako ustvari ne izgovori neke teške riječi.

Ana je već par dana kod njega i trude se ne svađati kad je Feđa tu, jer bi vrlo vjerovatno Marko, zbog svađe i svog tona kojeg podiže na Anu, dobio po ušima.

Ona trenutno nije tu. Otišla je do trgovine. Pitala ga je da li bi i on htio ići s njom, ali ju je ponovo hladno i potišteno odbio. Boli ga to, ali ga isto tako potištenost ubija u pojam. Preispituje svoje odluke oko vjenčanja. Da li je požurio? Da li je trebao još čekati? Sa zarukama i vjenčanjem općenito.

Čuo je zatvaranje vrata što je značilo da je Ana došla. Kako ju je samo mogao pustiti samu da ide?

Ustao je i izašao iz sobe, te zatekao Anu kako na trpezarijski stol spušta par kesa. Gledao ju je ne progovarajući nijednu jedinu riječ. Tada se njegov pogled susreo s njenim. Uzdahnula je i odmahnula glavom.

"Šta?" Pitala je, ali je on šutio. Želio joj je reći šta nije uredu, ali jednostavno nije mogao.

"Tako sam i mislila." Dodala je i skinula svoju jaknu i krenula ju okačiti na vješalicu, ali ju je uhvatio za nadlakticu, ne gledajući, već refleksno.

"Šta je sad?" Pitala je drsko, istrgnuvši svoju ruku iz njegove. I ona je zbog njegove drskosti i hladnoće postala upravo takva. Drska i hladna.

"Hoćeš da progovoriš više?" Pitala je iznervirano prevrčući očima.

Marko je teško uzdahnuo i spustio glavu, okrenuo se i ponovo otišao u sobu.

"Koji ti je više?" Viknula je za njim i čula korake, koji su išli ka sobi. Uskoro se pojavila u njegovoj sobi, bijesna i iznervirana.

"Hoćeš konačno da mi odgovoriš? Marko!" Viknula je na šta ju je pogledao.

"Šta ti je više? U zadnjih par dana se konstantno svađamo, a ti nećeš da mi kažeš razlog. Potišten si, hladan, drzak, šutljiv. Šta nije uredu više?" Pitala je šireći ruke.

"Je l' problem u meni možda?" Pitala je razočarano tihim glasom.

Odmahnuo je glavom.

"Konačno neka reakcija." Promrmljala je. "Nego šta je problem?"

"Ana.." Teško je izgovorio. "Ne.." Odmahivao je glavom. "Ne mogu."

"Šta ne možeš?"

"Ovo. Ne ide."

"Šta ne ide? Zaruke? Hoćeš da raskinemo?" Pitala je mirnim tonom, ali to je obećavalo zatišje pred buru.

"U meni je problem, ne u tebi."

"Zašto, Marko?" Sjela je na krevet pored njega spustivši svoju ruku na njegovu. "Molim te, reci mi šta nije uredu."

Imao je osjećaj da će svakog časa zaplakati, a to ne bi mogao podnijeti. Njene suze ne želi da vidi. Ne bi ih sebi oprostio.