Lepa Kata (1.deo serijala)

Moraću ja da vas držim na oku

... Jovana...

- Joco sine, bila mi je ona tvoja svekrva u salonu. - zove me teta Ljuba.

-Zašto? Sve smo se dogovorile, čak je i platila unapred. - Šta li sada mulja?

-Zato te i zovem, jer joj ne verujem ni malo! Tražila je da se haljina šije u jačoj roze boji, a znajući tebe ti to u životu ne bi obukla!

- U pravu ste, ne bih. Vi sašijte onako kako smo se dogovorile a ja ću sa njom rešiti. - o i te kako ću rešiti. Sada kada od Milančeta imam zeleno nju štedeti neću! - I, teta Ljubo, hvala!

- Ništa dušo, samo se nadam da momak ne liči na nju.

- Ni malo!

Hvala ti Bože što nije mamić. Ma šta lupam, ko da bih ga pogledala da liči na mamicu!

- Pahuljice, ovo je stiglo za zeta sa delovima. - Jagoš mi daje kutiju. Ništa mi nije jasno.

Uzmem kutiju i uđem u kuću. Išla sam da postavim dekoraciju i nadam se da je ustao. Čujem vodu u kupatilu i razmišljam da li da se opet skinem i uđem ili da ga pustim da se bar jednom sredi bez pritiska.

- Lepa Kato, stigla si. - priđe mi i sočno me poljubi. Ja se izgubim i pokipi mi kafa.

- Dođavola! - opsujem, dok se on smeje.

- Ako nastavimo ovako da ometamo jedno drugo napravićemo katastrofu. - prilazi i pomaže mi da sredim haos.

Popijemo kafu ispričam mu za haljinu. Naravno poludi. Žao mi ga, ipak je pogrešio. Pola porodice me sabotira, a druga polovina leti ka nama. Biće zanimljivo, ali dok je meni Jagoša i Dragoša, mojih vitezova i Milančeta koji je odložio sve da bi bio uz mene ne dotiče me.

- Stiglo ti je nešto kod Jagoša sa delovima. Nije mi jasno kako.

- A to, poslao mi kum nešto, ali sam zaboravio adresu. Naš drug iz detinjstva drži veleprodaju i sarađuje sa Jagošem pa tako poslao.

- Kada idemo po to odelo, jesi li smoslio kakvo ćeš?

- Bilo kakvo, znaš već. - zasmejem se za malo ja da završim u roze! - Hoćeš li mi pokazati Markovo sedlo kažu da je tamo lepo i da je dobra klopa pa smo mogli tamo da nešto pojedemo?

- Misliš Markova stolica? Paviljon?

-A odakle ti informacije za to?

-Rekao mi Jagoš. On kaže da moram da probam valjevsku šniclu i da je tu najbolja.

- Nećeš da testiraš kako ti žena kuva? Možda je moja bolja? - izazovem ga.

- Sunce, ja sam muzičar, ceo život sviram po hotelima i restoranima, da me je interesovalo kako će žena da mi kuva ja bih već bio oženjen nekom debelom kuvaricom! - u momentu me povuče u krila i poljubi. Da sam ga tražila ne bih ga našla ovakvog.

Zazvoni mu telefon. Javio mu se otac i rekao da su sleteli i da sutra dolaze. Rezervišemo im hotel, ne želim nikoga da mi smeta. Posebno zbog njega jer mu baš ne prijaju.

Uzmem telefon i novčanik, pođemo na Paviljon. On kreće ka kolima.

- Hej idemo peške.

- A što, Jagoš stalno ide autom, koliko je daleko?

- Pusti ti njega on i u WC ide autom, treba da pređemo pola kolometra. - moram mu objasniti kako Jagoš funkcioniše.

Pruži mi ruku i uzme moju. Tako spojenih ruku polako šetamo ka Paviljonu. Zastanemo na pola puta i gledamo na grad koji se prostire u podnožju brdašca na kom živim ceo svoj život.