Dubine naših grehova 🔚

Da pronađeš mir

Dante

- Ne unteresuje me, ako ne završi do ponedeljka kaži mu da raskidam ugovor! – spustio sam slušalicu i uhvatio se za koren nosa.

- Trebaće ti taj telefon za još koji put.

- Markuse ne sad.

- Pretpostavljam da dobavljač nije glavni krivac za ovu nervozu.

- Zar nemaš posla? – izrebrim ga.

- Imam – izašao je iz moje kancelarije. Pametan tip.

Imam osećaj da mi ništa ne ide od ruke poslednja dva dana, tačnije ništa mi ne ide od kad sam poslednji put video ženu sa kojom sam proveo jednu pijanu noć. I još kad sam video da je poslala ugovor po sekretaricu došlo mi je da opaučim sebe u glavu. Znam da sam doneo ispravnu odluku. Šta će meni fina, slatka i poštena devojka? Takve su za muškarce sa dušom, ne za mene. Zašto se onda osećam ovako? Ne radim ovo prvi put.

Aleksa me zove u klub ali ga odbijam jer je sredina radne nedelje, moraću ozbiljno da popričam sa njim, ne mogu da ga gledam kako tone.

- Komšija – piskutavi glas me trgne i pogledam devojku. Sranje, odakle je znam?

- Zdravo.

- Ketrin sa trećeg sprata – podseti me.

- Sećam se – zašto sam kola parkirao napolju kad imam garažu?

- Mogu li nešto da te pitam?

- Ovaj . . . – prestanem da pričam jer ugledam Emu kako izlazi iz automobila u nekoj dugačkoj crvenoj haljini. Jebote prelepa je. Plavušica nešto pita ali ne registrujem je.

- I šta kažeš?

- Izvini šta?

- Čas košarke za mog brata?

Zar Ema ide kod mene?

- Žao mi je ali . . .

- Ćao – Ema mi se obratila. I baš je morala da me zatekne sa ovom dosadom?

- Ćao.

- Moram da razgovaram sa tobom – ozbiljna je.

- Naravno, idemo kod mene – uhvato sam je za lakat i poveo ka liftu.

- Sačekajte mene – plavučiša je krenula za nama. Super?

- I šta kažeš komšija? – plavušica mi se obraća dok Ema vadi telefon.

- Čas košarke za mog brata?

- Žao mi je ali nemam vremena – već me nervira.

- I meni je žao.

- Hej – Ema se obraća nekome.

- Ne, spremna sam, samo moram da obavim nešto, kasniću deset minuta najviše.

Gde kasni? Ne, gde je pošla ovako obučena? Lift staje i dosada izlazi dok cvrkuće neki pozdrav ali ne registrujem je.

- Hej i Emina kasni, pokupiću je usput.

Ide negde sa Eminom.

- Važi, ćao.

- Ideš negde?

- Da, dobrotvorna večera organizacije "Budi čovek", Hana, supruga partnera mog brata vodi tu organizaciju.

- Čuo sam, zar ne grade zgrade za decu?

- Da, glavni pokrovitelj je Blejd obezbeđenje – istakla je to tako ponosno.

- Onda pretpostavljam da je nešto važno u pitanju kad kasniš zbog mene.