Dubine naših grehova 🔚

Ako ona bude kao ti . . .

Dante

- Vrati se u krevet – Majda mi ljubi vrat dok pokušavam da zakopčam košulju.

- Moram da idem – otresem njene ruke sa svojih ramena i ustanem.

- Ali nedelja je.

- Pa? – treba da se vidim sa prijateljima.

- Kako pa? – osećam u njenom glasu da će biti svađe.

- Dante, zajedno smo tri meseca, zar ne misliš da je vreme da me uputiš u svoj život?

- Majda . . . – potrljao sam koren nosa, navika iz detinjstva.

- Razgovarali smo o tome.

- Nismo razgovarali, ti si pričao. Mislim da je vreme da ja pričam – okrenula me ka sebi i već vidim da ću zakasniti.

- Ne želiš ovo da radiš – bio sam jasan, ali ne želim da je povredim.

- Želim, voilim te Dante.

- Majda . . .

- Volim te – prekinula me je i udahnuo sam duboko. Ona je prelepa i dobra devojka i na neki način zaista mi je bilo stalo do nje.

- Ti ne voliš mene, voliš moj izgled, telo, lice, šarm i zavodljiv osmeh. Voliš moju spoljašnost ali mene ne voliš jer me nikad u stvari nisi ni upoznala. Zasto ne gubi vreme i ne bori se za ono što ne možeš imati jer me nećeš moći razumeti.

- Onda mi pokaži sebe, dozvoli mi da te razumem.

- To se nikad neće dogoditi.

- Možda ćemo . . .

- Majda – podignem ruku i prekinem je.

- Ti si fina devojka ali ja ne tražim ništa više od tople postelje – kao i obično.

- Zar ti ni malo ne značim? – oči su joj se napunile suzama i bilo mi je žao. Ne volim kad žene plaču, naročito ona dobre.

- Nikad te nisam slagao, od samog početka si znala na čemu si sa mnom. Objasnio sam ti da me emocije ne interesuju.

- Zar nikad nisi bio zaljubljen? Zar nisi poželio da se boriš za ono što voliš?

- Nisam.

- A šta je sa mnom?

Mrzim prekide, lepo sam joj objasnio šta želim od veze i pristala je. Zašto ovo radi? Zašto me tera da je povredim? Ne želim to.

- Isto što i sa svakom predhodnom devojkom – priznao sam i ugledao bol u njenim očima. Ne lažem, neću joj reći laž da bi se bolje osećala.

Sačekao sam da se Majda spremi da bismo izašli zajedno.

- Da te odvezem kući?

- Ne, auto mi je ispred. Zbogom Dante.

- Ovo ne mora da bude kraj – osim ovog ispada naša veza mi odgovara.

- Ukoliko ne postoji drugi nivo za nas . . . – ostavlja mi prostora da se predomislim ali svesna je da se to neće dogoditi.

- Ne postoji.

- Želim ti sve najbolje Dante.

- Takođe Majda.

- Znaš, jednog dana, ne znam tačno kad ali biće onda kad se najmanje nadaš, upoznaćeš nekog. Ona će ti biti važnija od svega, želećeš da je zadržiš zauvek i borićeš se za nju na sve načine, pa i protiv samog sebe. A ako ona bude kao ti, boleće te. Zbogom Dante – nasmešila mi se i okrenula se.