Dubine naših grehova 🔚

Šta smo uradili?

Dante

Nešto lupa. Ne, neko lupa. Ne, to je zvono mog telefona. Otvorim oči svetlost me opeče. Okrenem glavu na stranu i moja brada udari u nešto.

Glava.

Kosa.

Ema.

Nalazimo se na podu njene dnevne sobe.

Goli.

Zagrljeni, isprepletenih tela.

Moj telefon prestaje da zvoni.

Dante!!!! Sranje. Isuse. O Bože.

- Šta . . . O Bože – Ema je budna.

Dohvatila je moju košulju i pokrila telo. Za to je očigledno malo kasno.

- Šta se . . . Jesmo li . . . – izgubljena je.

- Da – potvrdim dok mi se slike od sinoć ređaju u glavi.

- Ovo je . . . – Ema ustaje i u tom trenutku čujem otvaranje vrata. Refleksno uzmem jedan od jastuka i pokrijem međunožje.

- Nadam se da si spremna jer danas . . . Ou – Emina je prestala da govori. Sranje.

- Nisam znala da imaš društvo – nasmejala se.

- Ovaj . . . Emina možeš li . . . Samo da se obučemo.

- Nravno, biću u kuhinji – nasmešila nam se.

- Ovo je tvoje, tvoje, tvoje – Ema sakupljala moju odeću i daje mi je, usput izbagava da me pogleda.

- Hvala – kroz glavu mi prođe slika nas dvoje na dvosedu.

- Idem da se obučem u svojoj sobi – pobegla je.

Dok se oblačim zakačim moj telefon. Markus. Zvao me je nekoliko puta, i poslao mi par poruka. Obučem se i nazovem ga.

- Bilo je i vreme, gde si do sad?

- Ja sam . . . nije bitno.

- Moraš odmah da dođeš na pristanište broj pet.

- Zašto?

- Sinoć se dogodila nesreća.

- Kakva nesreća.

- Deo broda je eksplodirao i vlasnik krivi nas.

- Sranje, stižem. Hej, ima li povređenih?

- Vlasnik, ali ništa ozbiljno, skočio je na vreme u vodu.

- Stižem - gasim telefon i krećem ka Eminoj sobi.

- Ema – kucam dok je zovem. Odmah je otvorila.

- Mogu li da pozajmim tvoj auto?

- Je li sve u redu?

- Eksplodirao je jedan od naših brodova, moram odmah u pristanište.

- Naravno – prošla je pored mene i pronašla ključeve.

- Izvoli.

- Hvala . . . Videćemo se kasnije.

- U redu.

Gde mi je dođavola bila pamet?

Ema

Emina je otišla da nam kupi doučak a ja sam krenula na tuširanje. Glava me ubija od bola dok se flešbekovi od sinoć ređaju jedan za drugim. Namestim vodu i položim dlanove na pločice. Pravim nekoliko krugova glavom dok me voda natapa, onda je počelo.