« Ne želim te uopće blizu sebe, makni se što dalje da te više ne moram gledati gade jedan »
« Hmm zar stvarno to misliš » streljao me pogledom« uredu onda Aslinn. Ja sada idem ali ću se ubrzo vratiti
Nisam ni sumnjala da neće. Odmah nakon što je on on izašao, ušla je čistačica noseći mi obavijest za koju me iskreno nije bilo briga.
« Gospodin me poslao samo da vam napomenem kako je on otišao spavati i ako ga išta budete trebali da ga bez obzira na sve pozovete. »
Mislim da ga neću trebati, pa ipak sam jedva čekala da ode. Kao i inače ostatak dana prolazio mi je sporo i ispunjeno dosadom. Tu sam već oko mjesec dana. Nikako ne mogu izbiti iz glave što je učinio. Potpuno me slomilo. Da je netko rekao da će se o ako nešto dogoditi baš meni vjerojatno bih mu opalila šamar smijajući se..... Prošlo je već par sati, a Luka se još nije vratio što mi je bilo drago. Možda je zaboravio ili je umro u snu.
Eh ali bilo bi bolje da nisam razmišljala o tome, baš kao da sam ukleta svaki put kad bih razmišljala o njemu on bi se misteriozno stvorio. Baš je ulazio u sobu noseći novi buket, već od onog prvog.
« Sto znakova isprike » govori je prilazeći krevetu dajući mi buket. Odmaknula sam se, nisam ga želja gledati a kamoli uzeti ruže.
« Ma daj nosi se, i ti i taj tvoj buket. Ne trebam ništa tvoje. Ne želim te uopće blizu sebe. » ustala sam i krenula nervozno hodati po sobi nadajući se da će mu dosaditi sjediti tamo, kad već ne želim prihvatiti ispriku. Možda ode. Ali on baš neće. Sto je ispred mene ne dozvoljavajući mi da ga zaobiđem.
« Aslinn molim te oprosti mi, nisam znao šta radim. Nikad te ne bih povrijedio i prisilio na nešto šta nećeš, vjeruj mi. Bila je to velika pogreška i stvarno se kajem. Sve je to bio samo trenutak moje slabosti. Nemaš pojma koliko se kajem zbog toga. Sto puta ću, ako treba izrezati svoje ruke. Jednu po jednu,sve samo da mi oprostiš. Ne mogu ti opisati koliko mi je žao. » Gledala sam ga u oči koje više nisu imale onakav sjaj kao onog dana kad sam ga prvi put vidjela. Sada su tmurne, umorne, nekako natečene kao da nije spavao nekoliko noći.« Previše te volim da bih te sada izgubio. »
« Vrijeme se nažalost ne može vratiti »
« Aslinn znam da ti je teško, ali moraš mi oprosti. Moraš »
« Ništa ja ne moram, samo da znaš » gledala sam ga još uvijek u oči iz kojih se već sada krenule suze, mogla bih ih usporediti sa malim potocima. Vidim da se stvarno koje ali nema povratka i ne mogu mu samo tako oprostiti što me oteo i još i silovao. Inače sam ja ta osoba koja uvijek popusti pa na kraju oprosti, ali ovaj sam put odlučila drugačije. Ovaj ću put biti prava kuja.
Zagledala sam se u njega, a on je skrenuo pogled kako ne bih gledala kako plače.
« Šta je sad ha? Plačeš. A gdje je onaj veliki momak od jučer. Silovao si me, a sada tu plačeš koji neka bebica. »
« Ne provociraj me Aslinn, znaš da mi je stalo do tebe i da nisam želio da dođe do ovog » pogledao me tako mutnim pogledom u kojem bih se bez sumnje mogla izgubiti.« Aslinn ovo ću te pitati samo jednom pa pažljivo biraju....... Hoćeš li ostati ovdje uz mene ili želiš ići doma?
« idem doma » ispalila sam ko iz toma, a njegov je lice postalo još žalosnije.
« Uredu, oko ponoći vozač će doći po tvoje stvari. » bio je slomljen, krenuo je prema vratima, ali izgleda da se sjetio nečega. Naglo se okrenuo.«, i znaj da ovo još nije gotovo. ».
I mislila sam da nije. Nakon nekoliko trenutaka u hodniku čujem kako namjerno hoda udarajući nogama što jače može. Očito želi da ga svi čuju. Zavladala je tišina. Hodnikom je odjeknuo zvuk razbijanja stakla.
« Nakon svega kuja će me ipak ostaviti. Eh neće moći. Još ćemo se mi sresti, a sljedeći put neću biti tako blag, zapamtit će on mene. Ja je volim, a ona hoće pobjeći od mene. Kuja. »
Na trenutak kao da je opet nastao onaj drag i samilostan Lucas, a zamjenio ga je neki klon koji je samo sličan njemu, ali im je ponašanje potrebno drugačije.
Stvarno sam se željela spakirati, ali ovdje jednostavno nisam imala baš svojih stvari. Nisam imala šta pakirati pa sa legla na krevet neprestano razmišljajući.« Ali zašto baš u ponoć » to mi nije imalo smisla, nije se s ničim poklapalo. A uostalom zašto da i brinem o tome, važno je samo da odem već jednom odavde. On uvijek ima neke svoje posebne razloge u koje se nije dobro petljati, nikad ne znaš šta te čeka.
Nešto prije ponoći netko je pokucao na vrata. Praktički nije ni pričekao sa mu kažem da uđe, nego je samo uletio. Na vratima sam ugledala glavu osobe za koju pretpostavljam da je vozač.
« Hajde požurite, kasnimo. Gdje su vam stvari?
« Ja nemam svoje stvari pa... »
« Još bolje » upao mi je u riječ.
Vožnja je većim dijelom protekla u tišini. Kad kad bi me pitao jeli mu udobno ili nešto slično tome, ali nikako nije svračao temu ili svoju pozornost na tu kuću. Kao da ja uopće nisam bila oteta nego je on samo taxi koji me treba odbaciti doma.
« Možete me ostaviti i ovdje, imam 5 minuta hoda do kuće. »
« žao mi je, ali naredba je da vas odvedem točno pred kuću »
Pa msm za tih 5 minuta nitko neće umrijeti. Htjela sam se samo prošetati jer sam bila sigurna kako mi se neće dati kada dođem pred kuću. Ostavi me pred kućom. U ulici je već vladao mrak. Prošlo je nekoliko auta koji su trudili, i zaključila sam kako su to samo neki idioti koji idu doma iz provoda. Nisam željela nikoga probuditi pa sam sjela na beton ispred kuće razmišljajući o svemu i tako sam na kraju i zaspala.
Probudio me neki poznati glas.
«Isuse Aslinn šta ti radiš tu?? »
ВИ ЧИТАЄТЕ
(Ne) postoji ljubav
РомантикаMnogo je djevojka na ovome svijetu, ali on vidi samo jednu vrijednu njegovih pogleda. Deset godina uložio je u potragu za srećom, u potragu za njom. Nije ga primjećivala, ali on je uvijek bio korak uz nju, bio je uporan. Znao je svaki njezin pokret...
