ZABRANJENA LJUBAV📝

14.

Tea p.o.v

Gledam kako avion uzlijeće. Tko zna kada ću ponovno vidjeti mog Marka. Ovo vrijeme koje smo proveli zajedno bilo mi je najbolje. A tek ovo buđenje jutros,najljepše u životu. Odmah bi pristala na ovo do kraja života,samo da me pita. Ne mogu vjerovati koliko sam ga zavoljela za ovih par dana, već sada znam da je on onaj pravi s kojim želim provesti ostatak života. Osjećam kako mi se srce steže od bola,a suze samo što ne započnu teći niz moje obraze. S tolikom tugom polazim kući. Zvone sigurno ludi gdje sam dosad. Napokon uključim mobitel,koji sam još jučer isključila samo da nam nitko ne smeta. Imam što i vidjeti! 40 propuštenih poziva,sve redom od Zvone, Tome i Ercega. A tek poruke! 102,od kojih je 80 Zvoninih. Ajme,gotova sam kad dođem doma,sigurno me čeka jezikova juha. Ali baš me briga,vrijedilo je. Provela sam najljepšu noć u životu i ništa mi neće pokvariti raspoloženje,pa makar se i s bratom posvađala.

Stavljam ključ u bravu,kada se vrata stana naglo otvore i na njima se pojavi Ante. Odmah me tako snažno zagrli.
"Tea,hvala nebesima,napokon si došla! Ne znaš koliko je Zvone ludio jer te nema,a tek Toma. Čak su i na policiju išli!"

"Daj,bezveze stvarate paniku. Vidiš da mi ništa nije! Bila sam na sigurnom,ništa mi se ne bi ni dogodilo. Ne znam stvarno čemu Zvone pravi takvu strku. Gdje je on?"

"Tea,smiri se. Njih dva su napokon zaspali,toliko su smarali i policiju i mene,da sam im dao tablete za spavanje."

Ovo me je stvarno nasmijalo da jednostavno nisam mogla izdržati nego sam se počela smijati.

"Hajd,nek je netko od vas trojice pametan. Za Zvonu razumijem zašto se toliko zabrinuo,jer nije bio uz mene kada se sve ono s Borisom dogodilo,pa bi me sada najradije stavio pod neko stakleno zvono da tu živim. Al Toma? Nisam znala da je toliki paničar!"

"Pa kako ne primjećuješ? Taj dečko je toliko zaljubljen u tebe. Toliko te voli da je spreman učiniti sve za tebe!"

Ovo me je stvarno šokiralo. Nisam znala da me Toma toliko voli,da je spreman učiniti sve za mene. Mislila sam da me više gleda kao sestru.

"Dođi,moraš ovo vidjeti!" - Ante me je uzeo za ruku i vodio me prema sobi.

Pogledala sam ga zbunjeno. Šta se s njima više događa. A onda sam zakoračila u sobu i vidjela Tomu kako spava na mom krevetu,grleći moj jastuk. Izgledao je tako mirno i spokojno,poput anđela. Tek tada sam primjetila bijelu orhideju na noćnom ormariću. Pogledala sam Antu upitno,a on mi je samo pokazao na Tomu.

Kako bi bar malo ublažila situaciju,odlučila sam bratu napraviti čokoladnu tortu. Toliko ju obožava da nema šanse da će se previše ljutiti kada je vidi.
Ante je još uvijek tu,a njih dvojica spavaju.
"Pa dobro,Erco,koje si im tablete dao? Nisi valjda neke konjske?"

"Ma daj šta ti je. Razumin da se brineš za brata. A za dragog svog? Jao bili bi tako lipi skupa!"

"O čemu ti pričaš? Na Tomu gledam sano kao na prijatelja,volim ga,ali kao prijatelja,isto kao i tebe."

"Tea,nemoj se uvridit al moran ti ovo kazat. Tako lipa cura,a da joj se Toma ne sviđa,pa njemu se žene bacaju pod noge. Ti ili si lezba ili..."

Tako šokirano sam ga gledala. Ne znam stvarno kakve gluposti mu padaju na pamet.

"Ma znan ja šta je s tobon. Zaljubila si se,to je to. Siguran san!"

Zacrvenila sam se. Osjećam onaj ples leptira u svom trbuhu. Prisjećam se jutrošnjih Markovih poljubaca i to mi izmami osmijeh na lice. Da je bar ovdje sada. Zašto smo tako daleko?

"Zna san. Ajde,gukni golubice. Ko je on? Kad ćemo ga upoznat? Znan li ga?"

"Istina je. Zaljubljena sam. On je stvarno predivan. Upoznat ćeš ga kada za to dođe vrijeme. Ali molim te,neka za sada ovo bude naša tajna. Ne govori Zvoni ništa."

Sigurna sam da se nijednom od njih ne bi svidio moj izbor dečka. Ali srce samo bira,ne možeš mu naređivati!

Zvone p.o.v

Glava me ubija. Em zbog brige za Teu,em zbog onih Ercinih konjskih tableta. Pa ovo bi i slona uspavalo.
Ulazim u kuhinju da popijem čašu vode,a na stolu me dočeka čokoladna torta. Odmah znam da je ona tu. Pogledom je tražim,kada je odjednom osjetim iza sebe kako me grli.
"Žao mi je što sam ti stvorila toliko brigu. Ali zar ne misliš da si malo pretjerao otišavši na policiju?"

Ma kako se samo usuđuje to reći. Ja ovdje cijelu noć ludim od brige,a ona tako.

"Ma kako te samo nije stid? Ja i Toma smo ovdje izludili od brige. Gdje si? S kim si? Jel ti se nešto dogodilo? A ti imaš obraza reći da sam pretjerao. A ako misliš da ti je ovom tortom oprošteno,grdno se varaš!"

"Zvone,molim te,nemoj tako. Ponašaš se kao da si mi roditelj,a ne stariji brat. Zar ja neman pravo na zabavu,niti na išta?"

"O da,naravno da se imaš pravo zabaviti. Ali nemaš pravo ne javiti se cijelu noć. A sad priznaj s kim si se kurvala!?"

Pogledala me je s bolom u očima,a tada je izustila.

"Ma znaš šta Zvone,jebi se. Mrzim te!"

I samo se okrenula i otišla prema sobi,dok su me i Toma i Ante u čudu gledali. Priznajem,pretjerao sam,ali toliko me je nanervirala. Ali ovo joj nisam smio reći,znamo koliko ju ta riječ boli.

Toma p.o.v

Probudila me je buka. Čuo sam Zvonu i Teu kako se svađaju. Hvala Bogu moja ljepotica je opet tu. Ulazim i kuhinju i čujem samo Zvonine riječi...

"O da,naravno da se imaš pravo zabaviti. Ali nemaš pravo ne javiti se cijelu noć. A sad priznaj s kim si se kurvala!?"

Pa on nije normalan kako joj to može reći. Ali ni ona mu nije ostala dužna. Zna se moja ljepotica obraniti. Iako sam primjetio koliko ju je zabolilo i s kojom knedlom u grlu izgovara sljedeće riječi.

"Ma znaš šta Zvone,jebi se. Mrzim te!"

Samo sam čuo kako je zalupila vrata sobe i bio sam siguran da će onaj jastuk koji sam grlio cijelu noć upijajući njen miris uskoro biti natopljen njenim suzama.
Otišao sam prema njenoj sobi i samo sam čuo jecaje. Ušao sam i primio je u zagrljaj.

"Boli me srce i duša. I sam znaš koliko me boli ta riječ,ali trenutno ga toliko mrzim. Ne vjerujem da mi je to rekao."

"Molim te,ne plači više. Srce će mi puknuti."
I kad plače,i tada je najljepša. Zar je moguće da netko može biti tako lijep,da joj čak i suze lijepo stoje.
Grlio sam je još neko vrijeme,a tada je zaspala na mom ramenu,dok mi je majica bila prepuna njenih suza.

A.n
Prvo se ispričavam što nastavka nije bilo dva tjedna,iako sam bila obećala svaku subotu jedan. Prvo san bila ne tekmi protiv dinama,i onda taj vikend nisan imala vremena. A onda prošle subote kada san napokon došla iz St u našla vremena pisat,izgubila san jednu jako važnu osobu,tako da mi nije bilo ni do čega.

Što očekujete dalje? Hoće li se Kožulji pomiriti?

Vaša iceqeen1912