Let me love you

3

Krenem prema njima i sjednem na slobodnu stolicu. Ruksak spustim na pod pored nje. Skinem jaknu i naručim kavu s mlijekom. Bila mi je potrebna kava. Elena i Lorena gledaju u mene i isčekivanjem, ali ne shvaćam zašto.

„Što?“ Upitam ih odmahujući glavom. Lena me pomalo namršteno pogleda.

„Ma daj.“, kaže. „Naš Runja je ovog ljeta odlučio srediti život. Zanima nas kako ide. Koliko znam, jedna od stvari na popisu bila je i prestati voljeti Krešu. Kako to napreduje?“

Slegnem ramenima. Vrlo dobro se sjećam što sam odlučila ovog ljeta. I prestati voljeti Krešu je bilo na vrhu popisa.

„Jes našla kakvog momka?“ Upita Lorena smijući se. „Mateice, bilo bi vrijeme. Ja kužim da je Krešo tebi zgodan s onim tamnim očima, smeđom dužom kosom i onakvim stavom, al stvarno više moraš nać nekog.“

„Ajme meni, dobro.“,otpijem gutljaj kave i namrštim se. Glasno uzdahnem i prevrnem očima. Iz ruksaka izvadim svoj Marlboro i zapalim jednu cigaretu. „Kužim. Krešo je seksi, al ga moram prestat voljet. Sve to kužim. Radim na tome. Više ne buljim u njega kao tele u šarena vrata kad ga vidim.“

„To ti je neki napredak.“, pesimistično prokomentira Elena i primi se za čelo.

„Za mene je.“, pomalo ponosno kažem. „Čak ga uspjevam ignorirat kad je s nama u društvu. To je velik napredak.“

To sam stvarno i mislila. Prije nisam mogla biti u njegovoj blizini, a da ga ne promatram i ne počnem se crveniti na svaku riječ koju mi kaže. Osjećam se ponosno. Iskreno, ne znam kako sam to uspjela. Prije sam pokušavala preboljeti ga, ali mi nije uspjevalo. Ovoga puta se nešto jednostavno dogodilo. Vjerojatno snaga volje.

„Aj dobro.“, Elena slegne ramenima i pogleda Lorenu. „Joj znaš da nam Lolo ima dečka sad.“

Namrštim se na to. Ispustim dim kroz nos na što me Lorena čudno pogleda. Ipak joj pružim cigaretu i ne iznenadi se kada je uzme i povuče dim. A što se tu sada može? Nije ni Lorena neka dobrica.

„Koga?“ Upitam. „Onog iz Siska koji liči koda ima problema s bijesom? Onaj s dužom crnom kosom, visok, trenira boks, ujutro trči. Mikulin. Kristijan Mikulin. Jel taj?“ Iznenađeno počnem ispitivati.

Znam tog tipa. Prošle godine smo išli na kavu s njim. Možda lik je zgodan i sve to, ali njegovo ponašanje mi je malo čudno. Imam osjećaj da je pomalo agresivan. Sjećam se da smo a zezali zbog nečeg i se naljutio. Doslovno se počeo derati na nas u kafiću. Ako Lolo želi nekog takvog za dečka, to je njezina stvar, a ne moja.

„Pa da, logično da je taj.“, uzdahne i pomakne kosu s ramena. „I nema problema s bijesom. On samo ne voli da ga zezaju, što je meni super, jer sad brine oko toga da i mene ne gnjave. Joj, tebi bi bio super onaj plavokosi. Onaj...sa onim tamnim očima. Jel Marko?“

Kimnem glavom i pogledam je podignute obrve. Marko je super osoba. Stvarno jest. Uvijek se brine za mene i imam osjećaj da ga poznajem već jak dugo, al ne gledam ga na taj način. On je za mene poput brata.

„Ma, ništa od toga.“, luckastno se nasmijem. „Markić mi je super. On je stvarno super osoba. I drag mi je i sve, ali ne na taj način.“

Elena kimne glavom. „Aj dobro.“

„Kako god ti kažeš.“

Iako smo završile taj razgovor, znala sam da nije zauvijek završen. Za par dana će zasigurno ponovo pokrenuti priču o tome tko bi bio dobar dečko za mene i s  kim bih trebala biti u vezi. Znam da mi žele pomoći, ali ne volim to. Mislim da su i same svjesne činjenice da još uvijek volim Krešu. K vragu, zašto sam se od svih tipova na ovom svijetu morala zaljubiti baš u njega? zašto to nije mogao biti neki drugi Ivanov prijatelj?