Lepotica i Milioner (Zayn Malik)

Cekaj.

''Ali opet izvini, ti si ostao budan, a ja debilka spavam.'', skrenula je pogledom.

''Mislis da ja nisam dremao?'', konacno je popustio, a ona je zaintrigirano vratila pogled na njega ''Samo imam lak san - svaki put kada se pomeris, ja se trgnem.''

''Znaci tako a?'', nadurila se, iako je osmeh igrao na njenom lepom licu.

Popela se na njega, hvatajuci ga za ruke.

''Sad ces da mi platis.'', zlocesto ga je pogledala, a onda poljubila.

End of flashback (kraj retrospektive)

*

Promeskoljila se, polako otvarajuci oci. Bio je to tako lep san i bas kada je stigla do najlepseg dela, ona se probudila. Samo sto to nije bio san, bilo je secanje. Iako je sve bila gluma sa njegove strane i dalje joj je to vece bilo jedno od najdrazih koje su doziveli.

Polako se pridigla u sedeci polozaj, dok je, onako dezorijentisana, pokusavala da dokuci gde se nalazi. Bila je na drvenom podu svoje spavace sobe, to je objasnjavalo bol u njenim udovima. Uzasnula se kada je ugledala prosutu bocu sa pilulama kraj mesta na kojem je, do pre minut, lezalo njeno telo.

Poslednje cega se seca bilo je to da je zelela da napusti ovaj svet. Otisla je do kupatila, uzela tablete za spavanje, a onda krenula ka krevetu. Tada joj se zacrnelo pred ocima, vise se nicega nije secala, sve do ovog trena.

Mora da joj je pozlilo. Vec dva dana nije okusila ni trunku hrane, jedva da je i tecnost pila. To u kombinaciji sa losim emotivnim stanjem mora da ju je dovelo do granice izdrzljivosti.

Usne su joj bile izuzetno suve. Bila je iscrpljena i fizicki i mentalno - sve ju je bolelo.

Nije mogla da veruje da je zelela da oduzme sopstveni zivot. Koliko god da je ta ideja delovalo dobro u proslom vremenu, sada ju je izuzetno uplasilo. Ovaj zivot je bio bolan, ali je bar bio njen. Bila je tako glupa sto je zelela da se okonca, koliko god tezak on bio.

To sto se onesvestila bas kada se spremala da se ubije uzela je kao znak od Boga. Jos nije bilo njeno vreme da umre, mora da je postojala neka svrha njenog zivota, cim joj nije bilo dozvoljeno da ga sama oduzme.

Dok su joj se suze slivale niz lice, sto od zahvalnosti sto je ziva, sto od straha da je mogla da se ubije, ove misli su joj polako davale snagu da se podigne i odluci da pocne svoj zivot ispocetka.

*

Sedeo je u dnevnoj sobi, sa casom viskija u ruci, dok se prisecao kako je izgledala dok je spavala. Bila je uvek tako mirna, spokojnog izraza na licu.

Mogao je satima da je posmatra kako spava, jer je taj prizor i njega samog ispunjavao odredjenom dozom mira. Bio je srecan sto je uvek tako lepo spavala kraj njega, bas kao sto je najlepsi san imao kada je ona bila tu.

Kako je sve izgubio, samo zato sto je bio glup. Sve sto je trebao da uradi bilo je da bude iskren, ali on je bio slab, nije mogao da joj prizna sve. Ostao je bez nje, a umesto one toplote, u srce mu se uvukla ledena hladnoca, koja ga je konstantno probadala, podsecajuci ga na ono sto je izgubio.

Prisecao se veceri kada su prvi put gledali film zajedno, kako je samo bila prelepa, dok je spavala u njegovom narucju. Znao je da nikada vise nece imati prilike da oseti tako nesto.

Iz razmisljanja ga je trgla zvonjava na vratima.

''Ja cu.'', rekao je plavusi kada je ova izasla iz kuhinje i krenula ka ulaznim vratima.

Iako je privremeno zivela ovde zato sto se sazalio nad njom i zato sto mu je, nakon sto ga je Violet pretvorila u ovakvog coveka, bilo zao da je izbaci na ulicu, Tara mu je izuzetno isla na zivce. Pitao se koliko ce jos moci da izdrzi da od njegove kuce pravi rusvaj.