Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Početak

Uzela je nož.

Silvija je vrisnula.

Adrijanina ruka je bila na njenom vratu. Oštrica je bila uz kožu.

Ja sam vrisnula.

Patrik je dotrčao.

Uhvatio me je za ruku.

Pogledao je Adrijanu koja je davila Silviju i pretila joj nožem.

Adrijanin izraz lica je bilo nešto najmirnije što sam ikada videla u životu. Kao da nije uopšte znala šta radi. Oći su joj bile poluotvorene, usne opuštene.

Patrik je polako krenuo u sobu. Tiho i pažljivo kao da hoda po iglama.

"Ne prilazi!", odjednom je viknula Adrijana. "Ne prilazi, ili ću ubiti i tebe odmah posle nje! A zatim i Nikoliju!"

"Adrijana, daj mi nož i pusti je", rekao je Patrik, neverovatno mirnim glasom. "Daj mi nož."

"Ne! Ne, ne, ne!" Odmahivala je glavom kao pomahnitala, ponašala se suludo.

Sve se desilo prebrzo.

Zatvorila je oči, Patrik je to iskoristio i uhvatio je za zglob ruke u kojoj je bio nož. Adrijana je pustila Silviju, ali je uzela sa stola još jedan nož, duplo veći od prethodnog. Okrznula je Silviju koja je pala na pod krvareći.

Ispustila sam nemi vrisak i potrčala ka Silviji.

Ne, ne, ti nećeš umreti, ne ti.

Rana nije bila duboka, samo ju je malo okrznula na stomaku. Odakle onda ovoliko krvi?

Njena krv na mojim rukama... Tako je lepljiva...

Ništa nisam čula, vid bi me bio zamagljen...

Nisam znala da krv može da bude tako lepljiva...

Ko je to rekao?

Gde je Patrik? 

Zašto mu toliko treba?

Šta se dešava?! 

Vrištanje... Opet ga čujem.

Neka mi neko pomogne!

***

Probudila sam se u nečijem krevetu. Nisam znala gde sam. Ha, jako poznat osećaj. Budim se, a ne znam gde. Verovatno sam se ponovo onesvestila. Ali, zašto? Šta se desilo...?

I onda mi se sve vratilo. Je li Silvija živa? Gde su svi?

Napolju je mrak. Baš vedra noć.

"Patriče?", rekla sam, nadajući se da će me neko čuti. "Ima li koga?"

Svetlo se upalilo. Upalio ga je Patrik.

"Šta se desilo?", pitala sam. "Opet sam se onesvestila, zar ne?"

Klimnuo je glavom. "Ceo dan si preležala. Mada ne razumem zašto."

"Ni ja ne razumem", rekla sam. "Gde smo mi to?"

Osmehnuo se. "Vikendica mojih roditelja."

Ovde smo prvi put spavali. Uzvratila sam mu osmeh.

"A šta je bilo s Silvijom?", pitala sam.

Uzdahnuo je. "Ona je dobro. Rana nije bila duboka, odveo sam je u hitnu."

"Gde je ona sad? Gde je Adrijana?"

"Silija je kod svojih roditelja, malopre je otišla i doći će ubrzo, a Adrijana... Ne znam gde je ona. Pobegla je posle onog od jutros."

"O, bože." Pomahnitali psiho na slobodi? Kome je to  dobro donelo?

Prišao je krevetu i seo pored mene, stavivši mi ruku na koleno.

"Tražio sam je,ali kao da je u zemlju propala."

"Patriče", rekla sam polako. " Šta ako sam ponovo počela da ludim? Danas kada je SIlvija pala, i kad sam potrčala kod nje, opet sam čula neke glasove, neko je vrištao, nešto je... Ponovilo se ono od pre dve godine kada sam doživela nervni slom. Šta ako se i sada nešto desi?"

"Neće se ništa desiti, obećavam ti." Ruku je stavio na moje lice i poljubio me. Legla sam a on je bio na meni. Usnama je prelazio preko mog vrata i grudi. Drhtavo sam uzdahnula, topivši se od svakog njegovog dodira. Otkopčala sam mu košulju i skinula je. "Volim te", prošaputao je. 

"Izvinite što vas prekidam", rekao je jedan glas.

---------------------------------------

Nadam se da vam se sviđa, komentarišite i kliknite VOTE

xoxo, Gossip girl