Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Ostani sa mnom do 4 ujutru

"Jer jedini način da mi se oslobodi duša jeste da me ubije, u činu iskrene ljubavi, osoba koja me najviša voli."

                                                                               Bri Despejn, Mračne duše

------------------------------------------------------------------------------

"Ja mislim da je Brajan jaako sladak", rekla mi je Silvija sledećeg dana. Sedele smo u kafiću i pile kafu i malo tračarile. Kao u staro dobro vreme. Nedostajalo mi je to. Obično smo satima pričale, posle časova. Pričale smo o svemu i svakome. To je bilo pre ovog pakla od života.

"Hah", prokomentarisala sam. "Znala sam da ti se sviđa. Vidi se iz aviona."

Osmehnula se, kao stidljivo. "Pa da. Malo."

Podigla sam obrvu. "Malo?"

"Dobro, mnogo! Presladak je."

"A šta on misli?"

"Ne znam...O bože, Nina, vidi nas! Kao da smo osmi razred."

Onda smo počele zajedno da se smejemo kao lude. Bože, ovo mi je baš prijalo. Nedostajalo mi je ovo. Samo mi nedostaje Adrijana koja više nije kao pre. Ali, znam da nije ona kriva.

"Poljubi ga", rekla sam.

"Šta?", pitala je sa malim osmehom koji je pokušala da sakrije. Kad je shvatila da ne može, razvukla je usne u veliki osmeh koji nije ništa skrivao. Koji nije mogao ništa da sakrije.

"Priđi mu i poljubi ga. Hajde, ne bi ti bio prvi put", namignula sam joj. Silvija je oduvek bila mnogo društvenija od mene, i radila je stvari koje ja nisam mogla ni da zamislim.

Nasmejala se. "O, bože. Neću to da uradim. Mnogo je sladak za tako nešto."

"Jedva čekam da vidim šta ćeš da uradiš", rekla sam i tada mi je zazvonio telefon. Izvadila sam ga iz tašne i videla Patrikov broj na ekranu i javila se.

"Hej", rekla sam. U poslednje vreme se stalno tako javljam, a nemam pojma zašto.

"Nina?", rekao je a glas mu je zvučao mračno. Ljuto.

"Šta je bilo?"

"Gde si?", pitao je

"U kafić s Silvijom, šta je bilo?"

"U koji kafić?"

"Ne znam, šta je bilo?"

"U koji kafić, Nina?"

Rekla sam mu naziv kafića i adresu a onda mi je on spustio slušalicu.

"Šta je njemu, dođavola?", promrmljala sam se bi u bradu.

"Što?"

"Ne znam, zvučao je nekako...ljuto."

Posle par minuta, pojavio se Patrik u njegovom automobilu. Seo je kod nas.

"Hoćeš li mi reći šta je bilo već jednom?", rekla sam krajnje iznervirano.

"Posvađao sam se s ocem", rekao je. Bio je bled i namršten.

"Oko čega?", pitala sam

"Oko svega. Oko Adrijane, oko mog celokupnog života." Izgledao je drugačije. Kao da više nema volju ni za čim. I pre mi je pričao za njegove svađe sa ocem, to nije ništa novo, ali ovog puta je izgledalo drugačije.

Silvija se nakašljala, nešto promumlala o tome kako mora da ide nekuda i polako ustala i otišla.

"Prespavaćeš večeras kod mene", rekla sam. "Moraš malo da se smiriš pre nego što ponovo porazgovaraš s ocem."

"Neću više nikada da razgovaram s njim!", viknuo je iznenada da sam poskočila. "Izvini", rekao je sada već nežnije. "Ali, ne mogu više da pričam s njim. Jednostavno, ne mogu."

Odmahnula sam glavom. Nije imalo smisla sada da ga ubeđujem u nešto, kad sad ne želi nikoga da sluša.

Otišli smo u moj stan. Legli smo i ugasili svetlo.

"Ko prvi zaspi, ovaj drugi će ga kazniti", rekla sam. Zagrlio me je oko struka i nasmejao se.

"Kako će ga kazniti?", pitao je a ja sam se malo zamislila. 

"Hmm, ne znam, to ćemo sutra da smislimo."

"Važi."

Celu noć smo proveli tako. Pričali bismo, pa bi se na par minuta ućutali. Ponekad bi to i potrajalo, ali čak i ti trenuci tišine s njim su nešto posebno. Nešto prelepo. On je nešto prelepo.

"Mislim da nikada nikoga nisam i neću ovoliko voleti kao što volim tebe", rekla sam i mislim da je to bilo nešto najiskrenije što sam rekla bilo kome u celom svom životu.

Poljubio me je, a onda rekao: "I ja mislim to. Ti si nešto najbolje što mi se desilo u životu."

Tako smo dočekali četiri ujutru. I više nego budni.

Izašli smo ispred zgrade i gledali izlazak sunca.

"Nemoj da se smeješ, ali oduvek sam želela da dočekam četiri ujutru s nekim, do sada sam to radila samo sama", rekla sam

Nasmejao se. "Hej", kriknula sam. "Rekla sam da se ne smeješ."

Još uvek se smejao. "Patriče!"

Onda me je podigao i poljubio.

Šta da kažem? Najlepše dočekano jutro ikada.

------------------------------------------------------------

Komentarišite i kliknite VOTE xD

Nadam se da vam se sviđa.

xoxo, Gossip girl