Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Zaslužila sam to

Pesma: Lady Gaga - You and I

It's been a long time since I came around
Been a long time but I'm back in town
And this time I'm not leaving without you
You taste like whiskey when you kiss me oh
I'd give anything again to be your baby doll
This time I'm not leaving without you
You say sit back down where you belong
In the corner of my bar with your high heels on
Sit back down on the couch where we made love the first time
And you said to me there's
(Something), something, something about this place
(Something), something about lonely nights
And my lipstick on your face
(Something), something, something about my cool Nebraska guy
Yeah something about baby you and I

(OBOŽAVAM OVU PESMU, A ONA TAKO DOBRO OPISUJE PATRIKA I NINU)

------------------------

Nije izgledao pijano. Mada, to ne mora ništa da znači, oduvek je dobro podnosio alkohol.

Prvo je bio zbunjen a onda me je ugledao. Mislila sam da ću se onesvestiti. Ili umreti. Nije sklanjao pogled s mene. Izgledalo je kao da nije verovao sopstvenim očima.

"Patriče?", rekla je Adrijana kao da se obraća poremećenom detetu.

"Adrijana", kazala je Silvija gledajući u mene pa u njega. "Idemo u tvoju sobu."

"Da, idemo." rekla je Adrijana i uhvatila Silviju za ruku pa su krenule gore.

One su otišle a ja sam ustala. Oči su me pekle od suza.

Vilica mu je bila stegnuta a plave oči hladne. Kad se malo bolje pogleda izgledao je ispijeno, umorno.

"Šta ti tražiš ovde?", upitao me je ledenim glasom.

Osećala sam kako se lomim iznutra. Da. Dobro, zaslužila sam to. To i mnogo gore stvari. Znam da hoće da me kazni. Iako sam to znala, bila sam povređena. Suze su mi lile niz obraze i nisam mogla da ih zaustavim.

"Patriče...", izgovorila sam drhtavim plačnim glasom njegovo ime.

Prišao mi je blizu. Toliko blizu da su nam se tela dodirivala. Do sada nisam bila svesna koliko mi je to nedostajalo. Koliko mi je on nedostajao.

Uzdahnula sam.

"Zašto si se vratila?", pitao me je

"Nedostajao si mi. Mnogo."

"Zašto si onda odlazila?"

"Znaš šta se sve dogodilo. Ne možeš to da me pitaš."

"A ti ne možeš tako da se pojavljuješ." prasnuo je gledajući me ravno u oči. "Da li stvarno misliš da možeš da odlaziš i da se vraćaš kad god poželiš? Nisi smela to da uradiš. A ja ne želim više da te vidim."

Svoju ruku je stavio na moj vrat i blago ga stegao. Pomislila sam da će me ugušiti.

Pogledala sam ga. Bio je ljut. Bio je povređen. A za sve to sam ja kriva. Ožiljak je još uvek bio tu, ni posle dve godine nije nestao samo je malo bleđi nego pre. Nikada nisam saznala gde je bio te večeri kada je doživeo saobraćajnu nesreću. A najverovatnije da nikada i neću. Sada sam ja bila ta koja je njemu napravila ranu od koje će mu ostati ožiljak. Mrzela sam sebe zbog toga.

"Rekao si mi", počela sam. "Rekao si da nas neće ni smrt razdvojiti. Šta se desilo?"

"Otišla si", rekao je. "To se desilo."

"Ne možeš to da radiš", sada sam ja prasnula pokušavajući da sklonim njegovu ruku koja me je sve jače stezala. "Ne možeš! Znaš šta se sve desilo, Patriče! Znaš!"

Počela sam da jecam dok me je on fiksirao ledenim pogledom. "Ne plači." rekao je. "Nikolija."

Pogledala sam ga kada mi je izgovorio ime.

"Ne plači."

Jednom prilikom mi je rekao kako ne podnosi da me gleda kako plačem. Šta je sada mislio kada je baš on bio razlog mojih suza?

Opustio je stisak na mom vratu. Sada je polako prelazio rukom po njemu. Iako sam bila još uvek uplakana i uznemirena, uživala sam u njegovom dodiru.

"Moram da idem", rekla sam.

"Ne, ja ću otići ovog puta", uzvratio mi je pakosno. Još jednom me je pogledao a onda izašao iz kuće.

Otišla sam u Adrijaninu sobu. Zatekla sam nju i Silviju kako sede na krevetu i gledaju nešto na lap topu.

Kada su videle da sam došla pogledale su me pune nade. Briznula sam u plač.

Nisu ništa pitale već su ustale i zagrlile me dok sam ja nekontrolisano jecala.

Kada sam uspela malo da se smirim sve sam im ispričala.

"U redu je", rekla sam kad sam videla njihova šokirana lica. "Zaslužila sam to. I mnogo gore stvari."

"Ne, nije u redu!", skočila je Adrijana. "Nije nimalo u redu! Ponašao se odvratno prema tebi! Nisi ti kriva što ti se desilo to što ti se desilo."

"Adrijana, u redu je.",uveravala sam je

"Nina, prestani! Moram da razgovaram s njim."

Obrisala sam suze. "Ne, nemoj. Želim da idem kući."

Ustala sam.

"Hoćeš li da te odvezem?"

"Ne, idem sama." Zagrlila sam ih obe. "Videćemo se."

-------------------------------

Ćao, ljudi :))
Srećan Uskrs svima koji slave. :)
Nadam se da vam se dopao nastavak. Komentarišite i kliknite VOTE.

xoxo, Gossip girl