Princ tame sa Istoka (Dublin #3)

6. poglavlje

„Vjerojatno spoj na koji ide večeras", rekla je Emma. Namrštila sam se i bacila pogled prema njoj. Podignula je ruke kao da se brani te me je nevino promatrala. „Oprosti", rekla je tiho i pobjegla u svoju sobu. Elliot se spustio do mene te me je poljubio u čelo. Zagledao se u moje oči kao da me pita jesam li dobro. Zbog ovih malih sitnica mi dođe da briznem u plač. Bože, kako sam ih samo voljela.

„Dobro sam", rekla sam kako bi svi čuli. Elliot mi se nasmiješio te je i sam nestao u svojoj sobi. Daniel je legao pokraj mene. Krajičkom oka sam vidjela da me promatra pa sam ga pogledala.

„Spoj? Kakav spoj i zašto ja ne znam za njega?"

„Jer mi je bilo malo strah priznati ti da idem na spoj. Doduše, to je samo večera."

„Zvuči kao spoj", rekao je. Nježno me je uhvatio za ruku i poljubio me u nadlanicu. „Zbog čega te je strah? Pobogu, Nicola, to sam ja."

„Idem van sa tvojim bratom", rekla sam brzo. Nekoliko trenutaka je šutio i iz njegovoga pogleda nisam mogla baš ništa iščitati. Bio je kao prazno platno.

„Oh, pa dobro", rekao je napokon. Gledala sam ga zbunjeno jer mi se učinilo da nisam dobro čula. „Već sam mislio da je nešto ozbiljnije."

„Ne smeta ti to?"

„Zašto bi mi smetalo što dvije najdraže osobe u mome životu izlaze zajedno? Naravno da mi ne smeta. Bilo je i vrijeme da napokon izađeš na spoj. Kao i on."

„Zar mu je ovo prvi spoj?"

„Da, u jako dugo vremena." Zbunjeno sam ga promatrala. A što je sa Violet i sa svim onim ženama o kojima mi je Daniel pričao. Lando je uvijek bio viđen sa nekom ženom pokraj sebe, ali ih očito nije izvodio van kao mene večeras. A onda sam se sjetila da nisam toliko drugačija od ostalih žena. Mene izvodi van iz zahvalnosti. Odmah sam se snuždila.

„Hej, ne želim da razmišljaš o sranjima. Ti si prva žena ikada koju moj brat izvodi na spoj."

„Da, iz zahvalnosti."

„Naravno da ne. Shvatio je koliko si samo posebna. Ja to znam."

„Malo sam nervozna, znaš?"

„Nemaš razloga biti. Siguran sam da ste zakopali ratnu sjekiru." Kimnula sam glavom. Ratna sjekira je bila zakopana još onoga dana kada se pojavio na vratima onog užasnog motela i ispričao mi se. A onda mi se još više otvorio onoga dana kada smo otišli na kavu. I zbog toga sam se i ja sama njemu otvorila o svome djetinjstvu. S njime sam mogla tako otvoreno pričati i bilo je lako razgovarati sa njime. Osjećaj je bio divan. Daniel je uvijek bio jedini koji je znao sve o meni, svaku moju skrivenu misao, a sada sam se počela otvarati i Landu.

Dok sam odrastala, imala sam tek nekoliko prijatelja koji su me naravno napustili zbog oca pijanca i ostala sam sasvim sama. I bila sam sama sve do svoje osamnaeste godine kada su došli blizanci. Bili smo sami deset godina sve dok na onome mostu nisam upoznala ovoga muškarca pokraj mene koji je ubrzo postao moj najbolji prijatelj i osoba od povjerenja. Mogla sam mu reći sve i nikada me nije osuđivao. Daniel je bio moja osoba.

„Jesmo. Samo, ovo je nekako drugačije. Neki dan smo bili na kavi i...."

„Čekaj, malo. I na kavi ste bili, a ja za to ne znam? Otkada si ti meni počela skrivati stvari?"

„Zaboravila sam?" Daniel je uz smijeh odmahnuo glavom te nježno stisnuo moju ruku koja je još uvijek bila u njegovoj. „Oprosti. Nisam to namjerno skrivala."

„U redu je. I što se dogodilo na tom famoznom spoju?"

„To nije bio spoj, to je bila samo obična kava. Razgovarali smo, on o tebi ja o svome životu."