Princ tame sa Istoka (Dublin #3)

4. poglavlje

NICOLA

Lagano kucanje na vratima me je trgnulo iz živopisnog sna moga novog susjeda pa sam otvorila svoje oči i zagledala se u vrata. San o Landu je polako ispario kada je Emma ušla u moju sobu sa šalicom kave. Sjela sam i uzela kavu od nje. Bila je već spremna za školu.

„Oh, Bože, koliko je sati?"

„Imaš još vremena. Pustili smo te da malo duže spavaš. Mislim da ti je bio potreban san."

„I jest", rekla sam iskreno i otpila gutljaj kave. Moja sestra je znala pripremiti vraški dobru kavu. Zahvalno sam je poljubila u čelo te je ona otišla iz moje sobe. Znam da trebam pomaknuti svoje dupe i spremiti se jer ih moram odvesti u školu, ali ovaj krevet je bio tako udoban. Jučer kada sam legla u njega, odmah sam utonula u san. Osjećala sam se napokon odmorno i spremno za novi dan.

Lando me je iznenadio kada se pojavio jučer na vratima onog usranog motela pa sam se zabrinula da će me i odande otjerati, ali me je on još više iznenadio tako što mi se ispričao. I njegova je isprika bila iskrena i od srca. A onda nas je doveo u ovaj stan u koji sam se odmah zaljubila. Putem sam susrela nekoliko bivših susjeda koji su me ljubazno pozdravljali. Između hladnog stana i onoga motela punih rupa i miševa, ovaj stan je bio pravi mali raj. I napokon sam imala svoju vlastitu sobu. Mislim da je Elliot bio sretniji od mene jer je i on napokon dobio svoju sobu.

Lando je također živio u ovoj zgradi, kao i moja kolegica Rachel. Zbog njegove iskrene isprike i tih plavih očiju, noćas mi je ušao u san. One njegove zavodljive usne su me cijelu noć ljubile i samo sam se probudila napaljena. Moram tog muškarca izbaciti iz glave jer nije zdravo koliko ustvari razmišljam o njemu. Jučer se smiješio tako divno i to je bila prekrasna promjena na njegovome licu.

Ustala sam se iz kreveta te sam se na brzinu istuširala i oprala zube. Blizance sam pronašla u dnevnome boravku. Čini mi se da su već doručkovali jer sam oprano suđe našla u perilici suđa. Obožavam im kuhati i uvijek ih iznenadim nečim novim i nisam voljela kada sami moraju tražiti što će jesti. Nisam željela da budu poput mene dok sam bila klinka koja je tražila što će slijedeće jesti. Njih dvoje nisu bili sami i imali su mene koja ih voli razmaziti.

Isprala sam šalicu i gurnula je u perilicu suđa te sam im javila da krećemo. Pokušala sam upaliti auto, ali me jednostavno nije slušao. Još jednom, dva puta sam okrenula ključ, ali je moj auto odbio suradnju. Namrštila sam se. Poskočila sam kada mi je netko pokucao na prozor. Ugledala sam one plave oči koje su jučer tako prekrasno sjale. Više nije bilo onoga leda od petka kojim me je smrznuo. Sada sam vidjela samo toplinu. Otvorila sam vrata auta i izašla van.

„Problem sa autom?"

„Da. Prokletinja ne želi upaliti, a moram odvesti blizance u školu."

„Ja ću vas odvesti i pobrinut ću se za auto."

„Stvarno nema potrebe, Lando." Bilo mi je tako neobično zvati ga imenom, ali bolje je tako nego da ga opet vrijeđam. Drago mi je da sam dobila priliku da mu se ispričam zbog toga što sam ga uvrijedila. Kao što se i on meni ispričao. Pružio mi je ruku i ja sam je rado prihvatila.

„Dopusti mi da ti pomognem. Ne želiš valjda da blizanci zakasne u školu?"

„Naravno da ne. U redu, hvala ti." Rekla sam blizancima da će nas Lando odvesti do škole pa smo otišli do njegovog Land Rovera kojega je Elliot sa divljenjem gledao. U zadnje vrijeme je postao opsjednut autima. Lando je putem nazvao nekoga da pokupi moj auto i odveze ga majstoru. Bila sam mu zahvalna što je uskočio. Ipak je bilo dobro što nam je on susjed. Čini se da stvarno želi ispraviti ono što mi je rekao u petak i bila sam mu zahvalna za to.