Nepregoriva baklja

10

Kruna POV

Izgubili smo prvu utakmicu.

Iznervirano sam bacila torbicu na pod i vrisnula, jer ništa nije kako treba.

Barbi i Kristijan su jedina svetla tačka - bilo mi je žao kad sam saznala da Miloš ipak nije došao.

Aljoša je bio prisutan, i morala sam da trpim njegovo ljubakanje sa Tarom iako sam sasvim svesna, kao i svi osim njega samog, da ga je prevarila.

Dušan me dovodi do ludila, zbog njega smo prokockali bitnu šansu. Svesna sam rasula u reprezentaciji, ni sâm selektor nije sposoban da ih sve ponovo spoji, a prvenstvo je tek počelo.

Bliži se tatin rođendan, i na mentalnoj sam klackalici jer sam svesna činjenice da neću moći da odem na groblje da ga posetim.

Majka mi se ne javlja na telefon.

Sela sam na ivicu kreveta i uhvatila se za glavu, pokušavajući da se smirim, ali ništa mi nije pomagalo.

Moram da razbistrim misli.

Izletela sam napolje u potpunosti rasejana, ni ne primećujući zbivanja oko sebe.

Dok sam čekala lift cupkala sam nestrpljivo, pomalo zadovoljna jer niko pored mene nije čekao. Ne treba mi sad ničije prisustvo.

Ušla sam u lift i posmatrala mali milion dugmića, kliknuvši onaj na dnu, za prizemlje. Moja hotelska soba je bila na trinaestom spratu.

Zaustavio se na spratu ispod - Aljoša je ušao u njega.

Vidno iznervirano sam prevrnula očima i stavila ruku na ulaz kako bih blokirala pokretna vrata koja su krenula da se zatvore, jer sam odlučila da izađem.

Samo njegovo prisustvo mi je dizalo krvni pritisak.

Ali, u mojoj nameri me je sprečila njegova ruka koja me je zgrabila za nadlakticu. Okrenula sam glavu, i dok sam to uradila, vrata od lifta su se već zatvorila i krenuli smo da se krećemo ka prizemlju.

Sve dok on nije kliknuo dugme Stop i time blokirao dalju kretnju.

Sve se ovo izdogađalo u nekoliko sekundi, nisam ni stigla da propratim svaki momenat, zbog šoka koji je usledio ovim njegovim potezima.

A onda sam prasnula:
,,Šta tačno pokušavaš?"

Mislim da je i on sam sebe iznenadio ovim potezima, te sam pokušala preko njega da odblokiram lift, jer silno želim da izađem odavde.

Zaustavio me je u tom pokušaju.

Od malog prostora je već krenulo da mi se vrti u glavi, osećala sam glad za kiseonikom, a to nikako nije dobar znak. Temperatura u prostoru je već počela da se diže, osetila sam kako mi se lice užarilo.

,,Moramo da pričamo."

U gunguli sopstvenog uma, pobunila sam se:
,,Ne pada mi na pamet. Pusti me da izađem odavde."

,,Ne dok ne razgovaramo. Previše dugo si me izbegavala."

,,Aljoša, nemamo mi šta da pričamo. Pusti me da izađem."