Mi nemamo kraj

3. poglavlje

Ivan je po treći put pročitao mejl, ali nije razumeo sadržaj. Od pre nekoliko dana nije mogao da se usredsredi na posao. Odnosno od Anine izložbe. Ponovo je pokušao da se uključi u posao, ali stalno mu se u mislima vraćalo isto. Bio je uvređen što je Višnja htela da raskine sa njim. Nije ga izblamirala kako je planirala, ali ga je povredila. Od te večeri nije se čuo sa njom.

Bio je besan na sebe što ga je to toliko pogodilo. Samo za one sa kojima se nisu družili, oni su bili par, ali zapravo su bili samo kolege i dobri prijatelji.

Njegov bes nije bio ni u kakvoj vezi sa Višnjinom privlačnošću, koju je tek sad primetio. Nekako mu se sve vreme podrazumevala. Ivan nije bio čovek koji bi na javna mesta izlazio sa bezličnom pratnjom, ali to ne znači da je Višnja njegov tip žene sa tom svetlom kosom, decentnom šminkom i konzervativnim stilom oblačenja. Ali upravo ju je to činilo savršenom kandidatkinjom za ulogu koju joj je namenio. Prava veza sa ženom poput nje bila bi isuviše komplikovan, jer bi od njega zahtevala posvećenost i osećanja, a on to ne može da pruži. Ne, Ivan je čovek koji uči na sopstvenim greškama.

Ipak je osećao nelagodu u želucu. Mada su samo glumili da su zajedno, navikao je na nju i zato mu je zasmetalo kad je najavila raskid. Nikad ga nijedna žena nije ostavila. Ne, on je odlučivao o kraju.

Izašao bi nekoliko puta sa ženom, druge večeri završili bi u krevetu, onda bi se viđali još nedelju-dve. Čim bi se pojavila prva naznaka da žena želi nešto više nije oklevao, odmah bi raskinuo. Pritom je od početka bio iskren dajući svakoj na znanje da njegove namere nisu ozbiljne. Želeo je takav život.

Zato ga je čudilo to što je bio toliko opsednut činjenicom da Višnja želi da raskine sa njim. Uopšte je nije zanimalo kako bi njemu bilo da ga je ponizila pred svima. U redu je što ga je pomisao na to da je želela tako da uradi razbesnela, ali zbunjeno je zaključio da je čak i uvređen.

Zašto? Možda mu ona ipak nešto znači?

Nijedna žena njemu ništa nije značila. Sviđalo mu se da nekoliko sati provede sa nekom atraktivnom crnkom i to je sve. U njegovom životu nije bilo mesta za duboka osećanja.

Pa sad se ipak osećao kao onda u dalekoj prošlosti što je mislio da je preboleo. Odjednom se opet stvorila ona praznina u duši. Nemoć koja ga je mučila mesecima nakon Marijinog nestanka iz njegovog života. Od tada je bio oprezan sa ženama. Nije se upuštao u rizik i nije se predavao osećanjima. Sam je određivao tok veze i odlučivao kada je kraj.

Ali ovoga puta sve se drugačije desilo. Njihov dogovor trajao je skoro celu godinu i za to vreme Višnja mu nije otkazala nijedan sastanak. Čak i kada mu je u poslednjem trenutku trebala pratnja sve je ostavljala zbog njega. Na nju se uvek mogao osloniti.

Zato je bio izbačen iz koloseka.

Stisnuo je šake. Nije mu se svidelo što ga ovo sve više podseća na prošlost. Na ona osećanja koja su trebala biti sahranjena, zaboravljena. Ali nisu. Morao je nešto da učini da povrati kontrolu. Višnja još uvek nije nestala iz njegovog života. Ako ovo pametno odigra, sigurno će je nagovoriti da još neko vreme funkcionišu kao dosad. Onda će u pravom trenutku raskinuti sa njom.

Ivan je pogledao raspored u svom računaru. Zar joj nije jasno u kakvu ga situaciju dovodi?

Gledajući raspored shvatio je da je izabrala najgori mogući trenutak. Za nekoliko dana održaće se veliki dobrotvorni bal koji on nije smeo da propusti. Bal, kako ga je on zvao, je najveći društveni događaj na kojem se sklapaju poslovi i on je verovao da će ga Višnja pratiti. Bila mu je potrebna savršena pratilja koja zna dres kod. Koja ume da vodi zanimljive razgovore i koja ostavlja dobar utisak.

Ulaznice su koštale čitavo bogatstvo a sad se ispostavilo da on nema pratilju. Uzeo je telefon.

Toliko je dugo zvonilo da je zamalo prekinuo vezu.

-Molim?

Višnja je zvučala kao da je trčala maraton ili se zacenula od smeha. U pozadini su se čuli muzika i glasovi kao da je u restoranu.

Odmah je pomislio na tri stvari. Kad nije bila sa njim nikad radnim danima nije izlazila. Kad god ju je zvao, telefon nikad nije dugo zvonio. I odkad ju je poznavao, nikad nije zvučala tako raspoloženo.

- Šta radiš narednog petka uveče?
Upitao je bez uvoda.

Nastala je kratka pauza i glasovi su bili prigušeni, verovatno je tražila neko mirno mesto. Trijumfalno je odahnuo. Sa kim god da je bila ostavila ga je da bi pričala sa njim.

- Verovatno ću davati poslednja uputstva svojoj zameni, a posle toga pakovaću kofere.

Znači ipak ide na put? Bilo je vreme da on nešto preduzme.

- Imam karte za veliki dobrotvorni bal. Krem beogradskog društva biće tamo i veče će biti divno.

Višnja je uzdahnula. Da li je bila iznervirana ili oduševljena idejom da ode na bal? Sigurno ono drugo. Često mu je govorila da voli takva dešavanja i učiniće sve da pođe sa njim.

- Koji deo rečenice "završeno je" nisi razumeo? Zar nisi slušao šta sam ti govorila?

Opet ga odbacuje.

- Razumeo sam sledeće: želiš da odbaciš sve zbog muškarca koga poznaješ pet minuta. Želiš da napustiš svoje prijatelje porodicu i posao da bi trčala za nekakvim vrhunskim sportistom. - odbrusio je.

- Samo ću pauzirati godinu dana. Neću zapaliti mostove za sobom... bar zasad.  Uostalom ne proganjam ga. Ja sam u vezi sa Sašom. - uzvratila je.

- Smo zato što si nekoliko puta izašla sa njim? Oduvek sam mislio da si najrazumnija osoba koju poznajem, a ne žena koja pada na poznate ličnosti.

- Kako se osuđuješ? - glas joj je bio leden i malčice je podrhtavao. - Trebalo je da znam da ti neće biti drago što sam srećna. Da, Saša je osoba iz javnog života, ali to nije razlog da budem s njim. Verovao ili ne, sviđa mi se, jer je prvi muškarac koji se iskreno zainteresovao za mene i ne viđa me samo zato što na potencijalne klijente ostavljam dobar utisak.

Nastala je tišina.

- Znači nećeš sa mnom? Na društveni događaj godine? - upitao je još jednom.

- Ivane, neću na dobrotvorni bal. Sita sam poziranja samo zato da bi ti impresionirao svoje klijente dok se tajno viđaš sa površinom crnkama. - odgovorila je polako.

Zar je zaista mislio da će ovo s njom biti dečija igra? Da se ona lako može nagovoriti, ne bi ovoliko napredovala u karijeri. Otkud mu ideja da bi mu bila zahvalna kad bi je poveo na bal. Morao je iz korena promeniti strategiju.

- Zar ne možeš još ovog puta da mi pomogneš?- smireno ju je zamolio.

Ako zajedno odu na bal sigurno će je nagovoriti da ostane sa njim, a posle će od njega zavisiti kako će se sve okončati.

- Ivane, ne treba ti moja pomoć. Uzmi svoj adresar izaberi neku crnku. Sigurna sam da će svaka oduševljeno poći sa tobom. Sad ću se vratiti za sto hladi mi se jelo.

Veza se prekinula... Ona je to učinila...