Mi nemamo kraj

1. poglavlje

Kako objasniti muškarcu koji mi je na poslovnim večerama i porodičnim slavljima glumio dečka, da sada postoji pravi dečko i da on više nije potreban? Pošto nije pravi dečko u svakom trenutku mogu raskinuti sa njim. Teško da će kleknuti preda mnom, da će reći da me voli i zamoliti me da ostanem sa njim. Ali ipak bi to bilo lepo.

Zapravo, pre bi ovom skupocenom automobilu, kojim su se upravo vozili po beogradskim ulicama izrasla krila nego što bi se večiti neženja Ivan Vujadinović zainteresovao za bezličnu advokaticu kakva je Višnja Barović. Mesecima je uzalud to čekala, ali posle godinu dana rada u njegovoj firmi videla je beskrajan niz kratkotrajnih ljubavnih afera u koje je bio upleten, pa je bila ubeđena da mu ona ne bi bila zanimljiva, jer nema crnu boju kose, nije zavodljiva i nije površna. Čak i kad je bila savršeno doterana kao sad, ni izdaleka nije podsećala na njegove ljubavnice.

Pogledala je niz sebe. Nosila je crnu haljinu i bež salonke, bila je decentno našminkana i dečački vitka, što nije bio najbolji preduslov za ljubavnu vezu sa Ivanom. Ipak sudeći po onome što je rekao odlikovali su je osobine kakve je preferirao kod devojaka i pratilja na važnim poslovnim događajima. I Višnja je cenila njegove pozitivne osobine pa su zato sklopili taj dogovor koji je njoj sad postao izlišan.
Želela je da promeni život, koji je godinama tekao utabanim stazama. Njena nada da će se ova lažna veza sa Ivanom pretvoriti u pravu, ako mu da dovoljno vremena, odavno je nestala. Pre nekoliko nedelja u njen je život ušao drugi muškarac i osvojio je pozivima u elegantne restorane, finim poklonima i uzbudljivim planovima za budućnost. Zato se morala osloboditi Ivana.

Krišom ga je posmatrala ispod oka. U crnom odelu i beloj košulji bio je savršen. Imao je tamnu kosu, markantnu bradu, zelene oči i osmeh na koji su žene reagovale na jedini mogući način. Bacale su mu se pred noge. Na njenu je majku svakako ostavio utisak. Nije bilo porodičnog susreta na kojem nije postavljeno pitanje kada će se ona i Ivan najzad venčati i dobiti decu.

Pritom Višnja ni u snu nije očekivala da će bilo ko naslediti njene gene. Život u njenoj prenapetoj porodici nije u njoj probudio želju da stvori svoju. Samo da bi ućutkala svoju majku u vezi sa svojim ljubavnim životom dogovorila se sa Ivanom do glume par na poslovnim večerama i porodičnim slavima, a njena je majka zagrizla udicu.

Međutim sad je imala pravog dečka i ako nastavi da se pretvara da je sa Ivanom neće moći da započne novi život. Zato je morala što je moguće pre da saopšti Ivanu da njihov dogovor više ne važi.

Skupila je svu hrabrost i uzdahnula.

- Ivane, moramo da raskinemo.

- Daješ mi šut kartu?

Za trenutak je skrenuo pogled sa puta pogledavši Višnju sa osmehom na usnama. Sigurno se šalila, ali ona je bila ozbiljna.

- Zapravo ne moram to učiniti. Za tako nešto morali bismo biti zajedno, a ovo medju nama je samo poslovni dogovor.

Ivan nikada nije smatrao vezom svoj odnos sa Višnjom. To što su zajedno odlazili na proslave i dobrotvorne manifestacije bio je samo nastavak njihove poslovne saradnje. Pre deset meseci Višnja ga je kao advokatica njegove firme pratila na susret sa potencijalnim klijentom. Tokom večere pokazali su se kao dobar tim i klijent je iste noći potpisao ugovor. Višnja je naprosto čitala Ivanove misli, zdušno ga podržavajući, što je na njega ostavilo odličan utisak. Posle toga nekako se podrazumevalo da će ga ona pratiti na društvene dogadjaje, postala mu je prijateljica i poslovna partnerka, na čije se inteligentno vodjenje razgovora i profesionalni nastup uvek mogao osloniti. Zauzvrat, on je nju pratio na porodične susrete i dogadjaje. Kao što je bilo otvaranje izložbe njene sestre večeras. Saosećao je sa njom, jer je njenu luckastu porodicu smatrao pomalo napornu i nije je mogao sasvim razumeti. Ipak, zar nije bolje imati i šašavu porodicu nego nikakvu?