"STRONG"

"PART 16"

(Na slici su Hazar i Zayn.Zayn već znate,a evo sad znate i Hazar).
Očekivala sam Zaynovu ruku,ali neee....
Ja sanjam,neee ja umišljam,ja sam luda!Što se dešava?Pomislih širom otvorenih očiju,srce je hlupalo milion na sat,ruke su mi drhtale.Nee,kad se okrenem neće biti niko.Ustala sam još uvjek okrenuta leđima prema osobi.Okretala sam se kao mrav,malo po malo.Zatvorila sam oči i okrenula sam.Bože molim te kad otvorim nek bude san.Polahko otvorim oči i neeee...Nije san,ja ne sanjam,ja sam luda.Noge su se tresle,ruke drhtala,oči širom otvorene,usta u obliku slova "O".Gledala sam u njeg,a on u mene.Čekaj,neee,nijee moguće.On ne mene gledao te se osmjehnuo.
Pogledala sam u grob i vidjela da piše "Doruk Sandžaktar",te pogledala u osobu dok sam se tresla.
"Hej"-čula sam glas iz dubine.Uhvatio me to je zadnje čega se sjećam.

(...)
*Ilker p.o.v.*
Gledam ga dok hoda gore-dolje po hodniku od bolnice.
"Ima da mi ovo objasniš.Ali kasnije,je li ti jasno"-vikao je glasno na mene držeći ruke za vratom uzdihivavši.
Šta da mu objasnim?Kako?Nisam ovo smio!Ali gotovo je,gotovk Ilker konju jedan!Pomislih u sebi.
"Ako..joj...slušaj neću ni da mislim na to ako joj se nešto desi"-opet je vikao.
Nisam progovarao.
Izustio sam jedva.
"Pa..slušaj me"-prekinuo me prilazeći mi.
"Hoću,hoću,ima da sve objasniš prvo ono što sam vidio tamo,a onda njenu reakciju!JASNO"-proderao se širom otvorenih očiju,vidio sam suze u njegovim očima.
Kriv sam,znam.
Odjednom svi su se stvorili u hodniku.Kako opisati reakciju.Hazarina strina je prvo gledala a onda se onesvjestila kao i njena mama.Teta Ahu je izgubila dah,te svijest.Stric Kenan je jauknuo te prišao,ustvari jedva hodao.Adnan(otac od Hazar je stajao kao ukopan.Emir i Yavuz u gledali širom otvorenih očiju te zaplakali a ostali nisu došli.
***
Hazar p.o.v.
Budim se te kroz maglu vidim ljude.Malo mi se razbistri te vidim,oca,strica,Emira i Yavuza svi su slomljeni oko mene.Stric sjedi ne pomično i gleda u neku tačku zanijemio je.A oni ne progovaraju.
Vlada tišina.Ali tu tišinu prekida glas,glas....hhh.
"Kad dođemo kući prvo ćeš dobiti po nosu a onda ćeš objasniti.Jesi li ti normalan?Znaš li što si uradio?Moronu"-čujem mu glas kako viče hodnikom na Ilkera.Ilker ne progovara.U jednom trenutku ulazi u sobu,a Ilker za njim.
Pogledam ga,i zaustavim poglex na njemu.Srce će mi iskočiti,tresem se.
Prilazi mi te pruža svoju ruku.
Ne znam kako ali podižem ruku te spajam naše ruke.Osjetim ga.Nemoguće!Projecam stiskajući mu još jače ruku.Sagne se te me zagrli plakajući.Uhvatim ga jako u zagrljaj te ga stisnem jako,jače i najjače.Osjetim kako mi ljubi kosu.
Sanjam,sanjam.Hazar probudi se.
"Do...,"-stanem te se odvojim od njeg.Opipam mu glavu te jedva progovorim.
"Sanjam,jel da?".
"Nee,ne sanjaš"-tiho reče.
(...)
*Tri dana kasnije.*
Doruk.p.o.v.
"Pričaj"-zborim glasno gledajući ga.Postavio sam ga u fotelji i hodam oko njeg,dok me ostali gledaju.
"Onda me saslušaj,i ne prekidaj me"-reče malo podiguvši glas.
"Pametni,ja postavljam uvjete a ne ti"-sad samo malo blago rekoh.
Odahnu te poče.
"Znaš...."-prekunio sam ga.
"Ne znam,da znam ne bih te ništa pitao"-dodao sam kulerski te se nasmijao.
"DORUK,prestani me prekidat inače neću ništa pričat"-dodao je već sam ga izludio.
"Kad smo bili u restoranu i kada te je Bariš nazavo i rekao da je Zayn oteo Hazar.Bio je željan zezanzije,i šale.Lagao je Doruk,samo da te nasamari,znaš njeg i njegove šale.I kada si ti doživio nesreću ja sam...rekao sam da kažu da si..hh poginuo"-prekinuo sam ga.
"Šta si uradio?"-pitao sam šokirano.
"Pa htio sam da prekine s tom šalom.Mjesec si bio kod mene,lagao sam ti da ti vilu renoviraju i da su svi u Londonu kod Hazar,da su otišli upoznat njenog dečka".
"Ti si to uradio samo zbog toga da prestane sa šalama."-pitao sam izbačenih očiju.
"Da,i sam znaš da sam i ja babu u Ankari skoro pa ubio jer mi je rekao da mi je mama u bolnici.I opet je nastavio s tim.Ti si mi dobrodošao da ga više dozovem pameti"-rekao je td stao.
"Ali ja sam sigurn da sam te vidjela u mrtvašnici.Ko je tamo bio?"-pitala je Hazar sjedeći u fotelji.
"Ja?U mrtvašnici?Ilker šta si ti to meni radio?"-pitao sam visokim tonom.
"Prvo da bio si u mrtvašnici,drugo morao sam kad sam vidio da Hazar dolazi u mrtvašnicu,izvukao sam te iz auta i tamo stavio"-rekao je smiren.
"Ti si lud!"-vikuo sam hodajući po kući.
"Ti sigurno imas veze i sa onim pozivima na Dorukov telefon?"-pitala je Hazar.
"Da,htio sam vas pripremit za ovo.
"Htio si me izluditi"-dodade Hazar.
"Zato i nisu dali da se vidi tjelo kad je bila sahrana"-rekao je.
"Ček,koje uopšte sahranjen"-pitao sam već na rubu ludila.
"Niko"-dodao je.
"Ah brižni moj Ilker"-rekla je Pelin prilazeći mu i sjedajući u krilo.
Malo je reći da su me svi pratili pogledom.Bukvalno,buljili su,a kako i ne bi kad vide nekog kog su "sahranili".
Zakolutao sam očima te pošao izaći iz dnevnog.
"Oprosti mi ali...."-rekao je Ilker ustajući i fotelje.
"Oprostiću ti samo imam jedan uvjet"-dodao sam.
"Koji"-pitao je radoznalo.
"U klonj grob,daviše ono ne gledam tamo"-rekao sam.
"Ali..."-prekinuo sam ga.
"Nema ali....,dovuci bager,kamio ne znam,ali hoću da ono ne postaji tamo?Jasno?"-rekao sam te otišao do sobe.
"Pa i onako svi znaju da si živ.Država zna da si živ.Ti ne možeš mirovat zato svi znaju.
*****
NORMAL.P.O.V.
Zayn danas dolazi,bio je ovih par dana u Londonu s dečkima a danas dolaze.Rekla sam mu šta se desilo i sam nevjeruje.Trebao bi svaki čas doći s dečkima.13h je.Sjedim u sobi i razmišljam.
Nijee moguće.On je živ!Sinoć je večerao s nama,jutros je galamio na telefon s Ilkerom jer danas Ilker mora skoniti grob.Ovo je malo i smješno.Misila sam da se nikad neću smijati,ali on je živ.Štipam se jer želim da se uvjerim da je živ.Živ je,živ....
Sinoć sam mu predala ključ od sobe,tražio ga je,dok se nisam sjetila da je kod mene.Strina je u šoku kao i svi.Ali ga ljubi cjeli dan plačući.
"Otvaraj"-čujem ga kako lupa na vrata.
Ovo mi je falilo.Srce mi i dalje kuca nenormalno.Vrištala bih od sreće.
"Mrgude,otvaraj"-dodade.
I ovo je falilo,falio je on.Mjesec dana ga nisam ni vidjela ni čula a bio je živ.
"Otvarajj Hazad"-sad je malo vikao.Ustala sam i otvorila.
"Šta se dereš?"-upitam visokim tonom.
"Gdje je"-pitao je pružajući dlan.
"Šta?"-pitala sam praveći se budala.
"Haloo,znaš ti dobro šta,ključ od motora"-pitao je.
"Aaa,tu"-kažem te pokažem na džep trenerke.
"Daj to"-reče.
"Uzmi ako možeš"-kažem te izađem iz sobe i potrčim hodnikom prema stepenicama.
Trčao je za mnom,uhvatio me je na stepeništu te sveo do doljnjeg hodnika.
"Pusti me"-govorila sam kroz smješak dok me je uhvatio za ruku.
"Prvo mi daj ključ"-zapovjedio je.
"Nema šanse,imaš auta na motor više ne ideš,osim toga i nemaš ga."-rekla sam kroz smješak.
"Onda si gotova"-rekao je me počeo škalljati.
Počela sam trčati,kad sam došla do dnevnog ugledala sam Zayna sa momcima.
Zayn.p.o.v.
Gledam je kako se smije.Momak je prvo lijep.Rijetko kad ovo kome priznam ali on je stvarno lijep.
Nešto su se prepirali a onda smijali,potrčala je prema dnevnom a onda stala vidjevši nas.Nije nas čak ni primjetila.Kako je samo lijepa kad ss smije.
Prišla mi je te se pozdravili.Osjećam kao da ima strah neki,ali koji sad.On je tu,to je kao san ali Ilkerova dobra igra.
Ušao je i on u sobu,smijao se gledajući u Hazar.Pozdravio se s nama te se upoznali.Bilo je čudno nekog upoznat za koda si bio siguran da je mrtav.
Pozdravio se s momcima sve je radio sa osmjehom na licu.Prišao je njihovoj teti te je jako poljubio u obraz.Slični na Hazar,čak su slično obučeni.Trenerka duks i carape.Slatki su mi.
"Jesam ti falio"-pitao je svoju tetu.
"Još pitaš"-reče te obrisa suze.Jedva je govorila višebje jecala ali se i smijala.
Obrisaojoj je suze te poljubio u obraz.
"A ti"-okrenuo se prema Hazar te čučnuo pored nje dok je sjedila u fotelji.
"Ne dam ključ,prestani"-rekla je te pogledala u mene.
Pošao je nešto reći ali mu je zazvonio telefon.
"Halo"-rekao je kroz osmjeh.
"Jesam,ahaa,haha,Božija sila"-govorio je cinički kroz kiseli osmjeh.
"Ahaaa,ma daaa,hah Ilker je po prirodi lud.."-govoriobje sad ozbiljno.
"Hvala čujemo se"-rekao te poklopio.

"Ja ustao iz mrtvih!Ako mu dođem ni niz živih neće ustat!Moron"-mrmljao je u bradu.

Normal.p.o.v.
I dalje me strah.Svaki moj osjećaj se obistni.Prvo Doruk pa Ilker, sad ako i ovo sa Pelin i Za...neću ni da pomišljam.
Gledam u Dorukaa i nevjerujem tako se normalno ponaša smije se,jednostavno s njim moras bit veseo.
Sjedio je do tete i pričao sa momcima.
Smijao se.
"Ko je Zayn"-pitao je gledajući u njih.
"Ja"-dodao je Zayn.
"Slušaj ljepotanu,ako i jednom zaplače zbog tebe,kunem ti se da ću te slomit"-govorio je kroz smješak.
"Ne brini se"-dodao je Zayn.
.......
Začula se buka na stepenicama,Peli je bila u štiklama i toliko je lupala.
Prišla je i sjela opet pored Zayna i opet u haljinici.Ludim.
"Može kafa"-dobacila je piskutavim glasom prema Nesrin.Nesrin ne klimnula glavom te joj donijela.
Pričala je nešto i krajem oka gledala Zayna.
Ubrzo su ustali i rekli da imaju večeras svirku u nekom klubu.
Pelin je rekla da i ona ide večeras.
Ubrzo su izašli te otišli.

Pala je noć,Pelin je otišla u klub.Ja sa Dorukom i svim ukućanima gledamo neku komediju.

****
"Otvaraj,odmah"-čula sam Doruka hodniku kako galami.
Izašla sam pospana i vijela kako lupa na Pelinina vrata od sobe.
Otvorila je te ga pogledala.
"Šta je ovo"-pitao ju je dok je u rukama imao neke novine.
Bio mi je okrenut leđima nisam mogla vidjeti sta pise.Otišla sam do njeg te mu s leđa otela novine.Da bar nisam.İmam šta i vidjet...
(...)

Čitaj te ,komaj te i vote.Stvari su se promjenile kao što sam i rekla.
Šta vi mislete o svemu?