"STRONG"

"PART 13"

Trčim hodnikom do njegove sobe.Ubrzo se nalazim pred vatima,uzdahnem i uđem.Mobitel je stajao na stolu.Ništa nije bilo na njemu.Okrenula sam se te razgledala po sobi.
"Šta se dešava,vidiš li šta mi radiš?Umirem,umirem Doruk.Proklet neka je dan kad si uzeo taj motor."-vikala sam gledavši u plafon.Pogledam na krevet,shvatim zadnji put si ovdje spavao i nikad niko neće ovdje leći.Padnem na koljena pored kreveta,te zajecam.
"Hazar,Hazar"-čujem glasove iz neke dubine.Više se ničeg ne sjećam.
*Emir p.o.v*
Užurbno hodam hodinkom noseći je iz kuće prema autu.
"Nesrin,otvaraj vrata"-rekao sam glasno,trčajući s njom u naručju.
"Haz....Em...što se..desilo"-teta me je pitala hodavši brzo za mnom.
"Ne znam,moram doktoru"-rekao sam izlazeci iz kuće i spuštajući se niz stepenište.
"Čekaj Emir,idem i ja"-dodao je Zayn trčeći niz stepenice.
*****
"Doktore reci te šta se desilo"-pitao sam doktora uzhitano.
"Vaša sestra je dobro ikako živa"-reče na što sam zanijemio.
"Šta?Kako to mislite?"-vikao je Zayn na doktora.
"Smiri te se.Hazar je doživjela šok napad,dobro joj srce iakako radi.Znam da je izgubila rođaka ali,teba pazit na sebe,ovo je opasno po život."-rekao je doktor pogledavši me.
"Od sve tuge,čudi me da uopšte živi"-dodado obrsavši suze.
"Znam,trudimo se da bude dobro,ali nemoj da vas iznen...."-doktror je krenuo reći ono što nismo zeljeli ni čuti ni vjerovati.
"DOSTA,I MA DA URADITE SVE DA BUDE DOBRO.JASNO."-Zayn se derao na doktora sa očima punih suza.
"Zayn smiri se,ššš molim te,bit će dobro"-rekao sam čvrsto zagrlivši ga
Sjeli smo na stolice,čekajući neku vjest od doktira.Još se ne budi,otukacaj srca su slabi,bojim se,ali to sebi ne smijem priznati.
"Emirrrr,Emir što se desilo Hazar"-dotrčala je mama do mene te me uhvatila za ruke plakajući.
"Mama,smiri se molim te"-rekao sam polu smireno.Samo sekund je falio da da projecam.Ako i nju izgubim,ne,ne...to se neće desiti.
Pogledao sam strinu kako se naslonila sa zid plačući.Otac je van sebe,Zayn mu je donio vode,niko nije dobro.Tek su tri dana od jedne nemile situacije,tragedije.
Iako je strina imala kći mlađu od Doruka i Hazar.Zove se Pelin.Odputovala je prije 3 godine u Holliwood,bavi se manekenstvom.Ima 19 godina.Još nije došla,zna za Doruka i zna da je mrtav ali nije došla.Zašto?Mi smo ugledna porodica,i vjerski dostojni odgojeni.
Moj stric kao i otac bili su protiv manekenstva,ali ona....ona je otputovala bez dozvole i došla je tek prošli mjesec,a sad se nije ni pojavila.Doruk je je molio da ne ide,da ostane da se škola a ona je odgovorila"gledaj ti svoj život",zbog ovih riječi će se sigurno kajati.
"Dotkoreee,brzoooo"-čujem glas sestrice.Doktori su se stvorili u sobibkod Hazar.Kroz staklo smo vidjeli samo njenu glavu dok su doktori se vrtjeli oko nje.
"Bože sačuvaj nam je,nedozvoli da i ona nam ode,znam da uzimas samo najbolje ali ostavi je preklinjem te"-dodala je strina u suzama podignuvši ruke moleći Boga.
Pogledao sam u Zayna,bio je izvan sebe.Čekao je samo da doktor izađe i da kaže da je živa.
"Mogu vam reći da imate hrabru djevojku"-poptapša Zayna po ramenh te namignu.
*Normal.p.o.v*
Izlazim iz auta,na sebi još uvejk osjećam miris bolnice.Jučer sam se borila za život a danas normalno hodam.Uputili smo se prema stepenicama koje su vodile do ulaza kuće.Polahko koračam,napolju kišica pomalo pada,ali osjećam biće ogromni pljusak.
Nesrin nam je poželjela dobrodošlicu na ulazu.
"Kako je "-upita tiho Emira,vidjevši da sam polumrtva.
"Biće bolje"-reče te svi uđo smo u kuću.
Okrenula sam se da vidim ide li Zayn,stajao je na ulazh vrata davajući Nesrin moju poveću torbu,gdje je bila odjeća.
"Hajde Zayn,uđi"-prozbori otac tiho na što Zayn uđe i dođe do mene.
Okrenula sam se prema stepenicama koje su vodile na sprat.I tu me dočeka iznenađenje.Crne štikle na nogama,i haljinica na njoj.Reci te mi da sanjam pomoslila sam u sebi.Brat joj je poginuo prije četri-pet dana a ona ovakva?Kad je uopšte došla?
Odmjerim me od glave do pete te je pogledam svojim vlažnim očima.
"Haz,hajde dođi idemo te presvući"-reče teta tiho uzevši me za ruku.
Pelin me pogleda sazaljevaajuci.Ima srece pa nisam svoja,inače bi je razbila.
Krenula sam prema sobi,dok me je teta čvrsto držala za ruku.
Stigla sam u sobu,obukla sivu široku trenerku i bjelu majcu kratkih rukava i šlape na mede.
"Imao je iste"-rekoh tiho obuvajući šlape.
"Znam"-dodade.
"Još su tamo"-pitala sam već polumrtva.
"Ne,pred ulazom su,tu ih je zadnji put oduo"-reče te proguta ogromnu knedlu u grlu.
Polahko silazim niz stepenice,držući tetu pod ruku.
Stala sam na silazu sa stepeništa okrenuvši se prema teti.
"Brzo ću"-tiho prozborim te skupim suze.
Ona samo klimnu glavom i poljubi me u čelo.
Prilazim ulazu,vidim ih.Iste su baš kao ja i on,iste..Ponovo se isto dešava,duša jeca,srce puca suze liju.Uzimam ih u ruke grleći čvrsto.Sjela sam pod,stisnula sam ih uz grudi tiho plačući da me niko ne čuje.
"Hazar,dušo dođi hajde"-reče Nesrin primajući me za rame.Ustala sam držeći ih u ruci.
"Odnesi ovo u nj...hh,njegovu sobu i zaključaj donesi meni ključ"-jedva sam izgovorila.Kimnula je glavom te otišla na sprat.Uputila sam se prema dnevnom gdje su svi bili.Prišla sam tihi i sjela u fotelju.Gledala sam po zidu.
"Treba li bi posjetiti psihijatra"-dodade sarkastično Pelin pogledavši u mene.
Koja stoka!Pa brat joj je umro,ok uvjek je bila ljubomorna na mene i Doruka,jer kad smo zajedno najjači smo,a pošto sam sad sama njeg fizički nema ali je duhovno prisutan,zna da me moze uništiti.
Zayn tiho ustade.
"Moram ići,momci me čekaju"-dodade snuždeno.
"Pozdravi mi momke"-dodade Pelin te se nasmijala.Ok,sad ključam,ustanju sam je razbiti.....

Nastavak,citaj te,komentarisi te i vote molim vas,puno znaci.