Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Drugarica Ruskinja

Nikad nisam volela jesen. Tužno je.
Godišnje doba u kom sve umire. Suviše je hladno i mračno.
Gledam kako napolju kiša pada i ujednačenim ritmom udara u staklo na prozoru. Većinu vremena sam tako provela ovde u Rusiji.
Dve godine. Toliko je prošlo od kad sam otišla. I nisam se uopšte vraćala.
Čujem se s Adrijanom i Silvijom. S Patrikom ne.
Adrijana me zove svaki dan. Za Patrika kaže da ga odavno nije videla skroz treznog, da pati iako to ničim ne pokazuje.
Nisam prestala da ga volim. Od kad sam došla ovde nisam se u nikog zaljubila. Nisam mogla.

Iako sam punoletna, živim s roditeljima. Htela sam da se preselim u svoj stan, ali mama želi da joj budem na oku. Ona se skroz promenila otkad je Aleks umro. I razumem je. Svi smo se promenili. Ništa nije isto više.
Od one užasne večeri nisu se pojavile ni Kendra ni Anđela. I bolje je tako.
Dosadno mi je ovde. Upoznala sam neke devojke s kojima se družim, ali nije isto kao s Adrijanom i Silvijom. Ovde su ljudi sasvim okej, ali nije to isto.
Najviše se družim s devojkom koja se zove Katarina Belikova. Ona je jako prijatna. U početku se nismo lepo razumele, ali sada sam naučila ruski i super nam je. Sve sam joj ispričala. Ustvari, ne sve. Nisam joj rekla da su me zaposeli duhovi. Rekla sam joj sve o meni i Patriku. Rasplakala se kad je čula.
Neko mi kuca na vrata sobe i otvara ih. Mama.
"Nina, dođi, došla je Katarina", kaže i izađe.
Pogledam se u ogledalu i izađem iz sobe.
U dnevnoj sobi stoji devojka plave kose i plavih očiju koje mi se smeškaju. Tipična Ruskinja.
"Ey, devochka", kaže. To znači 'Ćao devojko'. Obično me tako pozdravlja. "Smotret' fil'm?"
Pita me da gledamo film.
"Chto za fil'm?" Pitam koji film.
Hoće da gledamo 'Doručak kod Tifanija', njen omiljen.
U sred filma mi zvoni telefon. Zove me Adrijana.

------------------------
Evo mene opet. Ovim započinjem drugi deo "Mržnja koja ne umire".
Komentarišite i kliknite VOTE!

xoxo, Gossip girl