Una P.O.V.
Celu noć sam presedela u parku. Želela sam da budem malo sama, barem na kratko
Kad sam uperila pištolj u njega, osetila sam veliki nagon na ga spustim. Kao da mi moja podsvest htela nešto da kaže.
Kad sam ga upucala htela sam da dotrčim do njega, ali on je bio brži. Došao je do mene i stegao me za vrat. Mislila sam da je kraj, ali me je pustio. I kad se sagnuo do mene i pogledao me.
Sav strah,sav bol u trenutku je prestao. Ko je on? I šta mu je značilo Magdalena laže, ona me nikad ne bi lagala. Bila je sve te godine uz mene.
Polako sam ustala, i krenula prema zgradi. Ulična svetla su sijala skoro kao i pun mesec.
Otvorila sam vrata od stana i čula neku svađu. To je bio Magdalenin glas. Polako sam zatvorila vrata i krenula prema njenoj sobi
"Uradili smo najbolje što smo mogli" rekao je neki muški glas
"Morate što pre da odete odavde, jedan njihov susret još na ovaj način je ono sve što joj j trebalo"
"Nisam siguran da je ovo bila dobra ideja. "
"Bila je! Ušla je u pravom trenutku, čula je sve što je trebalo. "
"Šta ako se seti svega?"
"Neće. Kad je počeo da je davi sve joj je bilo jasno, sve što sam joj pričala da želi da je ubije. A i ti njihovi trenuci od pre, sve je izbrisano"
"Kako to misliš?"
"Njen laptop i njihova pisma, odnela sam ga kod nekog majstora da ga hakuje"
"A njen mozak? Da li još uvek pije one lekove"
"Da, čak i kad ne želi da popije stavim joj u piće. Lek odlično odrađuje svoj deo posla"
Slučajno sam se pomerila i oborila figuricu koja je stajala tu
Brzo sam otrčala do vrata i zalupila ih
"Megi, stigla sam!" Rekla sam brzo
Došla je do vrata i pogledala me sa nekim čuđenjem
"Od kud ti ovako rano?"
"Umorna sam, ko je ovo?"
Pogledala sam u visokog muškarca.
"On...on je stažista u mojoj firmi. Stranac je"
Pogledala sam ga, on je već gledao u mene.
"Lukas" pružio mi je ruku
Pogledala sam u nju pa opet u njega. Prihvatila sam rukovanje i lažno se osmehnula
"Morao bih da krenem" nastavio je, ovaj put gledajući u nju
Pomerila sam se sa vrata da može da izađe. Na trenutak mi se učinilo poznato
"Idem da se istuširam"
"Okej" rekla je tiho i vratila se u svoju sobu
Pustila sam vrelu vodu da ide niz tuš, skinula sam stvari i pustila vrelu vodu da lije niz moje telo
U trenutku mi je ispred očiju postalo sve crno, oslonila sam se na zid. Slike su počele da se ređaju jedna za drugom
Flashback
Ne osećam telo, u polu svesti sam. Krenula sam da padam kad me je uhvatio. Polu zatvorenih očiju sam ga pogledala. Oči su mu sijale
"Šta?" Rekao je sa smeškom
YOU ARE READING
Moj zaštitnik
Teen Fiction"Ko si ti?" Uspaničeno sam govorila dok sam gledala čoveka u mojoj dnevoj sobi. "Una, pravilno sam rekao? Zašto se praviš glupa" rekao je malim osmehom "Još me i vređaš u mojoj kući?! Izlazi napolje ili zovem policiju!" "Zašto tako pričaš" "Pomešao...
