Jasson P.OV.
Vrtim se se po kancelariji, osećam se kao na iglama. Lukas je rekao da dolazi sa veoma zanimljivim papirima. Nadam se da je to ono što sam želeo.
Uvek dobijem ono što sam želeo. Volim svoju moć
Kucanje na vratima me je vratilo u realnost
"Gazda" rekao je Lukas dok je ulazio
"Šta imaš?"
"Nisam siguran koliko će vam se svideti ovo"
Pogledao sam u fasciklu koju je držao u rukama
"Slušam" rekao sam dok sam polako išao prema svome stolu
"Oni muškarci što su napali Unu,prepoznao ih je jedan čovek. Oni su Paunovi ljudi"
Vilica mi se ukočila na to ime, bes je počeo da se budi u meni.
"Ali nije to što mislite....ona je jedna od njegovih žrtvi" rekao je tiho.
"Molim?" Jedva sam izgovorio
"Ono što su tražili od nje, zapravo nekoga. Traže jednog muškarca koji je ubio...znate već. Nakon toga je pobegao, a oni misle da ona zna gde je"
"Hoćeš da mi kažeš da mi je svo vreme ispred nosa osoba koja zna gde je krivac za smrt moje sestre?!"
"Nismo znali...nemožete je kriviti...ni njega...on je spasao živote..."
"Dosta sa tim sranjima! Tri godine tragam za osobom koja je kriva za sve ovo. Želim da ga nađete, kako znate i umete! A nju prepustite meni"
"Ali znate i sami da smo pokušavali toliko dugo"
"Slobodan si" prekinuo sam ga u izlaganju njegovih sranja
Seo sam u fotelju i počeo da vrtim telefon u ruci.
Izvući ću iz nje sve, to će biti početak kraja.
Za njega i nju , naravno
Brzo sam ukucao broj i pozvao ga. Posle tri kratka zvona javio se
"Mateo, voleo bih da porazgovaram sa Unom. Sredi to"
"U redu gazda"
Prekinuo sam poziv i zadovoljno se osmehnuo
------------
"Zašto mene treba ovo da zanima? Čemu ja plaćam onog knjigovođu?"
Bacio sam iznervirano papire ispred sebe
Čekam poziv već tri sata. Šta rade oni to dođavola?!
Kako sam to pomislio tako mi je zazvonio telefon. Konačno
"Halo?" Rekao sam iznervirano
"Evo je gazda"
"Zašto vam je trebalo toliko dugo?"
"Tvrdoglava je"
"Te su najbolje. Daj mi je"
Uključio sam kameru i čekao da se pojavi.
Rukom sam odmahnuo ostalima da izađu i kod mene i kod nje.
Nije ni ovaj put bila baš zadovoljna što je ovde. Delovala je umorna
"Naporan dan?"
"Šta hoćeš"
"Odmah u napad, zanimljivo."
Posmatrao sam je, pokušavao da shvatim o čemu razmišlja
"Šta ti je na umu?" Upitao sam je tiho
YOU ARE READING
Moj zaštitnik
Teen Fiction"Ko si ti?" Uspaničeno sam govorila dok sam gledala čoveka u mojoj dnevoj sobi. "Una, pravilno sam rekao? Zašto se praviš glupa" rekao je malim osmehom "Još me i vređaš u mojoj kući?! Izlazi napolje ili zovem policiju!" "Zašto tako pričaš" "Pomešao...
