(Ovo gore je Una)
Una P.O.V.
Bledo gledam u svoj laptop. Još uvek nemogu da svarim ono što sam pročitala.
Ali ne, ovo nije moguće. Direktno on da mi pošalje mejl, pa on je u zatvoru kako?
Po ko zna koji put sam uzela da čitam tekst koji mi stoji na ekranu
"Hrabra devojka, moram da priznam. Ali samo kad bi upola bila pametna kao što si hrabra i lepa daleko bi dogurala. Vidi se da nisu štedeli materijal na tebi. Čini mi se po slikama da ličiš na tvoju majku. Imaš njene oči i osmeh. Kad sam već počeo ovako lepim temama nemogu da ne spomenem i tvog oca . Na dobrom je glasu, pošten oficir napreduje u svojoj karijeri. Šta misliš sad kako bi on kao ugledan čovek reagovao na to da se ti tako olako dopisuješ sa nekim iz zatvora, a tako malo znaš o njemu. I tvoj brat? Relja? Dobro sam spelovao. Za osobu do koje ti je mnogo stalo čini se da baš pokušavaš da ga uništiš. A bila bi greota, ipak je odličan fudbaler i mogao bi daleko da dogura, samo da mu se nedesi neka nezgoda.
Pozdravi Jasson.
Neznam da li više da se plašim sto mi je ovo stiglo direktno od njega, što bi značilo da nije u zatvoru. Ili više da se plašim što zna toliko stvari o meni, o mojoj porodici.
Jedan deo mene mi govori da shvatim ovo kao pretnju i da prekinem svaki kontakt, preselim se u drugu državu, promenim ime i lični opis.
A drugi deo mene mi govori da mu odgovorim sa više arogancije nego prošli put i obezbedim sebi mesto na dnu Dunava.
Kucanje na vratima mi je vratilo u realnost, brzo sam zaklopila laptop i stavila ruke preko
"Idem napolje. Treba ti nešto?" Rekao je moj brat dok se uporno gledao u moje ogledalo. Narcis
"Ne nemoj da ideš. U stvari zašto ti bar jedno veče neostaneš kući. Evo naprimer ja sam htela da gledamo film"
"Ti i ja da gledamo film? Nešto se čudo ponašaš ceo dan, da nisi ti malo onako slučajno zakačila nešto"
Ustala sam sa stola i prišla da ga zagrlim. Nije bilo potrebe da ga pogledam da znam da prevrće očima
"Dobro" odgurnuo me je od sebe i nastavio da prevrće očima
"Ozbiljna sam. Šta ima tu čudno što želim da provodim vreme sa bratom?"
"Pa vidiš, nebi bilo čudno da se ti ovako ponašaš kad ti treba nešto, ili kad napraviš neko sranje"
"Da li ćemo opet o tome?"
"Da. Ceo život ću te podsećati kako si mi ubila kornjaču!"
"Htela sam da joj pomognem"
"Tako što si je ubacila u WC šolju?!"
"Kao prvo ti si kriv jer si mi stalno puštao te nindža kornjače a kao drugo bila sem dete"
"Ne, ti nisi bila dete ti si bila debil"
Bez daljeg izlaganja je izašao iz moje sobe
"Budi barem koristan i kupi mi cigare" viknula sam mu pre nego što je zatvorio vrata
Mrzovoljno sam se bacila na krevet. Ma šta ja paničim bezveze. Kao da on može nešto da uradi, a i da hoće neverujem da ima hrabrosti.
Moram da smislim šta bih mu napisala, zapravo ja već i znam ali moram da saznam i ja neke stvari o njemu. Ovo je dvosmerna ulica.
Svaki sajt gde probam da uđem me odmah izbaci napolje. Možda imam jednu ludu ideju, ali nije sigurna.
Iskočila sam iz kreveta i brzo krenula u radnu sobu mog oca
Kao i očekivano sedeo je unutra i gledao neke papire
"Tata" došla sam do njega i zagrlila ga
"Šta ti treba?" Rekao je a da me nije ni pogledao
"A što misliš da mi nešto treba?"
"Rekla si mi tata i zagrila me. Treba mi neki veći razlog"
"Dobro treba mi tvoj laptop"
"Imaš svoj" konačno se udosledio da pomeri pogled sa papira i pogleda me
"Šta je sa tvojim?"
"Moj nešto baguje, a Relja mi rekao da njegov nediram jer nešto instalira"
"Eno ti tamo. "
Odmah sam ga dohvatila i izletela iz kancelarije
Čim sam ušla u sobu bacila sam se na krevet i gledala u njegove fajlove
Koliko ih ima, kako se on snalazi ovde. Još kad bih znala kako ovo funkcioniše.
Kako je jednom Magdalena uspela ovo da dešifruje i uđe u dosijee.
Bože šta smo nas dve sve radile da saznamo što više informacija o našim simpatijama
Ušla sam u google i ukucala njegovo ime i prezime. Opet su mi iskočili linkovi kao i uvek.
Dok sam išla sa stranice na stranicu videla sam jedan novi link.
Pripadao je SWAT-u. Kakve ovo veze ima sa bilo čim. Ušla sam u link kad su mi tražili jedinstveni broj
Da, nema nada da bilo šta uspem
U poslednjem trenutku sam videla notifilaciju sa tatinog mejla.
Slučajno sam ušla unutra. Ipak ima nade.
To je bilo obaveštenje iz vojne službe. Tražili su potvrdu identiteta. Idemo na sve ili ništa.
Nervozno sam kliknula potvrdi kad je ekran postao beo.
Trajalo je par sekundi pre nego što se pojavila njegova slika, zapravo više njih. Bio je i jedan snimak. Verovatno njegovo hapšenje čim je u lisicama uza zid
Mišom sam krenula da idem dole i zaustavila se na tekst.
Poznati kriminanalac uspešno uhapšen nakon dužeg bekstva. U njegovim kolima nađeno kilo kokaina i dve automacke puške. Optužen je i za zločine....
"Una!" Čula sam besnog oca
"Sranje!" Rekla sam i brzo počela da brišem istoriju pretrage
U poslednjem trenutku je uleteo unutra i oduzeo mi laptop
"Stiglo mi je obaveštenje! Šta radiš što?!"
"Niša" rekla sam nesigurno
"Šta si tražila?"
Nisam mu ništa odgovorila, nisam znala šta
Gledala sam ga dok je u rukama držao laptop. Zaklopio ga je i okrenuo naopačke. U jednom potezu je izvadio neku malu karticu
"Neću te pitati dva puta"
"Ništa htela sam da pomognem Magdaleni"
"Taj slučaj je zatvoren, znaš i sama šta misli njena majka o tome"
Glas mu je bio hladan više nego inače
"Još jednom se ovo ponovi, proćićeš mnogo gore. Sad si kažnjena. "
"Molim?"
"Imaš nešto da dodaš?"
"Nemožeš to da uradiš imam 18 godina"
"Dokle god živiš pod mojim krovom biće kako ja kažem. Jasno?"
"Razumem kapetane"
"Nemoj da mi odgovaraš I siđi dole da se jede"
Čim je izašao iz sobe narugala sam se i ispružila se po krevetu.
Ovo je bilo blizu, barem tako mislim. Čemu je služila ona crna kartica. Nije valjda snimala, ako jeste ja sam mrtva.
YOU ARE READING
Moj zaštitnik
Teen Fiction"Ko si ti?" Uspaničeno sam govorila dok sam gledala čoveka u mojoj dnevoj sobi. "Una, pravilno sam rekao? Zašto se praviš glupa" rekao je malim osmehom "Još me i vređaš u mojoj kući?! Izlazi napolje ili zovem policiju!" "Zašto tako pričaš" "Pomešao...
