"A kada bele i crne figurice otpočnu igru, samo jedan može da pobedi."
Olivia i Dzejs, dve suprotnosti koje pomeraju figurice svog zivota.
Ona bezi na Balkan, dalje od pretecih poruka i tajni.
On ce uraditi sve da sazna ko je njegova tajanstvena s...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kao što vidite napravila sam bannere za sve delove priče, ako želite pogledajte ih iz prethodnih delova :) Izvinjavam se na kasnjenju sa novim delom, uzivajte!
Promeškoljila se na neudobnom krevetu i bacila pogled na okrugli sat. Većinu sati je provela ležeći na krevetu otvorenih očiju, ne dajući sebi dozvolu da zaspi. -"Miss? Do you want breakwast in bed? (Gospodjice? Da li zelite dorucak u krevetu?)" Ispred vrata je, u crvenom odelu nepristupacnom za svoje zanimanje, stajao konobar kafe-bara. Olivia je uljudno odbila i ustala, usput se čudivši svom odrazu u ogledalu. I dalje je na sebi imala plavu kratku periku, razmazanu sminku i putovnu debelu haljinu, pogodnu za hladnocu u avionima.
Dok je raspakivala poslednju torbu izvukla je uramljenu sliku uslikanu tek pre nekoliko nedelja, tacno pre audicije. Neko vreme je piljila u nju, a onda kao na iglama skocila. Setila se da Marku nije dala nikakav znak da odlazi, a da se on sigurno brine. Sišla je niz sive stepenice dvorane trudeći se da se stopi sa pozadinom. U uglu boravka nalazila se telefonska govornica, ali zenska prilika okrenuta ledjima je već zauzela. Olivia je strpljivo stala sa strane i cekala da crnkinja zavrsi sa razgovorom. -"Oui, oui, tout est arrange. (Da, da, sve je sredjeno.)", uzviknula je na zivahnom francuskom.
Uglom oka devojka je opazila da neko stoji pored nje i prekinula, a onda se okrenula i nasmesila. Imala je nezne crte lica i smedje oči, kao i dugu pletenicu. Nesto je bilo cudno u vezi njenog lica, kao da Olivia gleda u poznatu stvar, ali je nepoznata lepotica previse brzo otisla. Oli je zakljucila je da je previše turobna i okrenula već zapamćen Markov broj. Zvonilo je neko vreme pre nego što se javio. -"Hello?" -"Hi um ... It's Olivia" Disanje sa druge strane se pojacalo. -"Oh God ... Oli! Where are you? (O Boze...Oli! Gde si?)
Muskarac smedje kose je ustao sa stola i priblizio se govornici, stavljajuci joj do znanja da mora da pozuri. -"Listen, Marko, I can't talk. I had to leave urgently because of work, I don't know when I'll be back, don't call me and take care. I'll explain everything to you. (slusaj, Marko, ne mogu da pricam. Morala sam da hitno otputujem zbog posla, ne znam kad cu se vratiti, ne zovi me i cuvaj se. Sve cu ti objasniti.)" Prekinula je i pruzila slusalicu nepoznatom muskarcu koji ju je zainteresovano gledao.
Dok je izlazila iz hotela videla je tablu sa natpisom "Novi život, novi san, dobrodošli u Beograd" Dovoljno je bila pametna da zakljuci sta recenica znaci, a onda ju je preplavila ironija. Novi zivot, novi san. Ona je u potrazi za novim zivotom. Ali snovi, njeni snovi, se nikada nece promeniti.
...
Za to vreme... Visoki mladic kose boje karamele obavio je ruku oko sipke sa tegovima i finalnim pokretom je po poslednji put tog dana podigao. Mišići na njegovoj ruci su se zategnuli, a zatim opustili. Ustao je i dohvatio peškir koji je obrnuo oko vrata. Ridjokosa devojka u crnom sporskom kompletu mu se osmehnula, pozivajući ga da pridje. Osmehnuo joj se i isto tako pristojno odmahnuo glavom.
Kada je konacno zavrsio spremanje Dzejs Wenffen je izasao na svež vazduh, skoro se sudarivši sa nekom uznemirenom devojkom. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da se pribere i razazna osobu ispred sebe. Otvorio je usta da se izvini, a onda shvatio da ni ne zna njeno ime. Bila je to ista ona plavuša koja je zajedno sa njim putovala avionom. -"Its seems its been our destiny to meet. (Cini se da je nasa sudbina da se sretnemo.)" Prevrnula je ocima i pokusala da prodje, pre nego sto je postavio ruku kao zabranu.
Na sekund se osmehnula, a onda je i taj osmeh zamro u niti magle. "Let me through (Pusti me da prodjem)", povikala je i provukla se ispod njegove ruke, u svojim mislima nazivajuci sebe pobednicom ove runde. Ali nije znala da je on vec video njenu hotelsku kartu.
-"1:0", promrljao je za sebe i nastavio da ide putem, zadovoljno se smešeći.
...
Nakon šetnje po slabom suncu, ušla je u hotel i skinula kapu sa glave. -"Sorry? Miss? Some gentleman left this for you. (Izvinite? Gospodjice? Neki dzentlmen je ostavip ovo za Vas.)", rekla je mrzovoljna radnica za pultom i pruzila joj pismo upakovano u belu kovertom sa printom crnog leptira. -"Of course, for you, they are all gentlmens", prokomentarisala je Olivia u svojoj glavi i uzela kovertu. Nije cekala da se popenje gore, otvorila je odmah, ne znajuci da tako leptiru otvoreno prikazuje svoju reakciju.
"Olivia! We haven't heard from each other in so long. You must think I left you alone. Don't worry, I don't plan on letting you go. Although I believe you are upset after the murder of your wonderful parents. I'm interested in them, a lot. What do you think we should talk about a little? I'll let you know the time and place. Don't try to run away, darling. I saw Mark today. Nice young man, isn't he? Maybe he can’t wait to join your parents. Depends on you.
New life, new dream, Your butterfly. (Olivia! Tako se dugo nismo culi. Mora da misliš da sam te ostavio na miru. Ne brini, ne planiram da te pustim. Mada verujem da si posle ubistva tvojih divnih roditelja uzrujena. Zanimaju me tvoji roditelji, i to dosta. Sta mislis da malo porazgovaramo o njima? javicu ti vreme i mesto. Ne pokusavaj da pobegnes, draga. Skoro sam video Marka. Prijatan mladic, zar ne? Mozda jedva ceka da se pridruzi tvojim roditeljima. Zavisi od tebe.
