"A kada bele i crne figurice otpočnu igru, samo jedan može da pobedi."
Olivia i Dzejs, dve suprotnosti koje pomeraju figurice svog zivota.
Ona bezi na Balkan, dalje od pretecih poruka i tajni.
On ce uraditi sve da sazna ko je njegova tajanstvena s...
اوووه! هذه الصورة لا تتبع إرشادات المحتوى الخاصة بنا. لمتابعة النشر، يرجى إزالتها أو تحميل صورة أخرى.
11 godina kasnije Vetar je polako mrsio njene cokoladne lokne, dok je ispijala zeleni čaj. Sklopila je oči, uživajući u trenutnoj sreći. Opustila je svaki mišić u telu. Za nekoliko sati konačno ima prijem, a znala je da će je Marko podržavati. Uvek je bio tu za nju. Upoznala ga je u jednom baru, u centru grada. Odbranio ju je od nekih pijanih budala i odveo je kući. Usput su razmenili brojeve i tako je njihova hemija počela da se rasplamsava.
Nije bila sigurna šta oseca prema njemu. Svidjao joj se, ali reč voleti je prejaka. Nikad mu to nije priznala, ipak je on njen heroj.
Heroj... Nešto joj se prevrnulo u stomaku. Ona je tada bila sam svoj heroj...
-"Miss Olivia, Mr. Marko is waiting for you in the car. (Gospodjice Olivia, gospodin Marko Vas čeka u kolima.)", dobacila je žurna Pipa sa blagim francuskim naglaskom. Ruke su joj bile pune tanjira koje je žurno slagala.
-"I understand, tell him I will be there in five minutes (Razumem, reci mu da ću biti tamo za pet minuta)", odgovorila je.
Pogledala je na sat. Deset minuta do 3.
Na brzinu je obukla žutu haljinicu do kolena i vezala kosu u urednu pundju. Nije imala vremena za šminku, dohvatila je torbu i izašla.
Probijala se kroz uobičajenu gužvu u Los Andjelesu. Ljudi su glasno pričali i svadjali se. Olivii je bio bitan samo veliki, crni auto i osoba u njemu. -"You look amazing dear! (Izgledaš savršeno, draga!)", glasom punim podrške joj je uzvratio Marko. Osmeh na njegovom licu je zračio toplotom i nežnošću.
Zahvalila mu se i sela na sedište. Previše propuštenih poziva i poruka od porodice i prijatelja. Jedna poruka od njenih roditelja.
-"My parents went to my aunt's house, they are coming back tommorow morning (Moji roditelji su otišli do tetkine kuće, vraćaju se sutra ujutru)", rekla je iznenadjeno. Nikada nisu išli negde bez uobičajene najave i pakovanja.
Kuća tetke Lous se nalazi u malom selu blizu vodopada. Tamo je uvek odlazila vikendom, kao mala. Medjutim, poslednjih godina Lous stalno izbegava kontakte zbog iznenadne bolesti.
-"Are you okay? (Da li si dobro?)", upita Marko namršteno. Uvek je znao da prepozna kako se ona oseća. Blago rečeno, on ju je obožavao. Nju, njen izgled i dobrotu, taj osećaj pripadanja.
-"Um.. what? Yeah, I am fine. Keep driving. (Um.. sta? Da, dobro sam. Nastavi da voziš.)"
Protrljala je čelo vrhovima prstiju. Niko joj neće uništiti današnji dan. Ni njeni roditelji, ni tetka.
...
-"We are here (Ovde smo)", rekao je uzbudjeno. Ona nije bila ni malo uzbudjena. U njenom stomaku se nešto okretalo, a uši su joj bubnjale. Ispočetka je ponavljala tekst, ali su joj reči same zapinjale u suvom grlu.
