Euforija

15. poglavlje

Kristina P.O.V
•••
Xx: Kristina da li pijes lekove koje sam ti dao?
Ja: Mozda.. sam zaboravila par..
Xx: Kristina.. Moras da pijes lekove.
Ja: U buduce hocu.
Xx: Sledeca seansa za dva dana. U isto vreme.
Klimnula sam glavom i vidno boljeg raspolozenja izasla iz psihologove prijatne kancelarije.
Ispred me je cekao Pancir.
Pancir: Kristina, Murat je zvao.. Hitan sastanak skladiste sever. Idemo?
Ja: Da.
Isao je iza mene dok sam koracala van male poliklinike, sisla sam niz stepnice gde su me novinari razapeli ali ih je Pancir pomerio da mogu lepo da prodjem.
Usla sam u automobil i odmah uzela telefon te Nemanji otkucala poruku.
Ja: ti umesto Pabla?
Na sta sam dobila kratak potvrdan odgovor.
Prevrnula sam ocima jer mi treba Pablo, ali okej kontam da nije uvek moguce da bude tu.
Posluzice Nemanja.
Stigli smo nakon neke duze voznje do skladista. Izasla sam iz automobila i usla u skladiste u samo par koraka.
Hodnikom poplocanim belim plocicama sam takodje hodala brzo u ovim stiklama.
Usla sam u prostoriju nakon sto je Pancir otvorio teska metalna vrata za mene.
Xx: Kasnis.
Ja: Zamisli ne zanima me.
Sela sam na svoje mesto za velikim okruglim stolom. Izvadila rozi planer i roze hemijsku koji su mi lepo isli uz rozu rolku i roze salonke koje sam nosila.
Pogledala sam Murata-Namrgodjenog turcina kako me gleda sok sedi naspram mene.
Nemanja je iz podruma za mucenje izasao ubrzo nakon sto sam ja dosla, oprao je ruke i seo na moju levu stranu.
Jedno mesto je ostalo prazno.
Ja: Dakle?
Murat: Gde li ti se zuri..
Ja: Murate. Pocni.
Nemanja: Si dobro?
Ja: Malo sam nervozna.
Murat: Garant joj kasni pa ne zna ko je otac.
Nemanja je odmah ustao da me zadrzi da ga ne ubijem ali nije uspeo. Osamarila sam ga i Nemanja me je poprilicno nasilno vratio na moje mesto dok je turcin psovao.
Ja: Pitaj zenu sa kim se kara dok si ti u Albaniji!
Nemanja: Dosta! Pablo je naredio da izresetamo cvecaru Danielove sestre.
Ja: Zasto?
Murat: Jer je mali kurcevit.