Euforija

2. poglavlje

Kristina P.O.V
Trenutno sam na stadionu, posmatram trening i pijem kafu.
Pola njih je mamurno danas, ali to mi nije bitno. Bitna su mi samo 3 moja igraca koji su mamurni, ostali nisu moja briga.
Popijem gutljaj kafe i izadjem iz V.I.P. loze stadiona te preko tribina sidjem do trave.
Ja: Treneru ukrascu Jovanovica, Markovica i Šimuna.
Xx: Slobodno.
Ja: Jovanovicu, Markovicu, Šimune! Svi u svlacionicu.
Xx1: Treneru izvrsice nasilje nad nama ne pustajte nas!
Xx: Ajde ajde. Slusajte seficu.
Smejala sam se njihovim komentarima dok su oni mamurni i sa veoma malo sati sna koracali ka meni. Trener mi je sapnuo da saznam sta su radili sinoc na sta sam mu odgovorila da cu to sa zadovoljstvom.
Isla sam ispred njih dok su moje stikle jako odjekivale, usli su u svlacionicu i za njima ja.
Ja: Sta ste radili sinoc?
Šimun je pio vodu, Jovanovic je treptao i pravio se lud a Markovic je skoro zaspao.
Ja: Markovicu! Alo! Sta ste radili sinoc!
Xx1: A malo smo popili..
Xx2: Malo vise..
Xx3: Leonu je devojka zatrudnela, pa smo slavili.
Ja: Markovicu nisi mi rekao.. Cestitam.
Leon: Hvala hvala. Ne zovite me po imenu osecam se kao zensko.
Xx2: Ja volim svoje ime. Filip je okej ime realno?
Ja: Zasto sad pricamo o imenima? Poenta je da nije okej sto se opijate pre treninga.
Filip: A pa izvinite sefice. Necemo vise.
Ja: Nadam se. Sutra vam je utakmica, i ako Šanac da gol sutra, u Realu je.
Šanac: Nisi mi to rekla!
Ja: Nisi slusao.
Filip: A i dalje ces mu biti menadzerka ili?
Ja: Ne. Sada nazad na trening i da se otreznite.
Okrenula sam se i izasla iz hodnika gde su svlacionice napolje na svez vazduh. Pored mog hromirano rozog range rovera stojao je Vuk.
Prisla sam mu i podigla obrvu.
Ja: Ne bi trebao da dolazis ovde.
Vuk: Boli me kurac za tvoj trostruki zivot, ja sam sledeci na meti!
Ja: Tise! O cemu pricas?
Vuk: O tome da ce Daniel da me ubije.
Ja: Ja te stitim. Sada. Odjebi odavde.
Usla sam u automobil i pokrenula ga, nazvala sam Pancira da se resi Vuka a odmah zatim okrenula Ninin broj.