Ponovo sam uradio ono zbog čega sam se pokajao. Rekao sam joj da ću možda jednog dana odustati. Ali neću. I sam Bog to zna. Od te devjčure ne mogu da odustanem. Ona je jedino dobro u mom životu, jedina svetla tačka. Ne mogu tek tako da je pustim.
Njen pogled dok sam govorio ono... Dok sam napuštao sobu... Zabolelo me je to. I sada me boli. Ali morao sam. Možda je to način da je probudim. I reći ću bilo šta, na sve načine ću probati da joj dam do znanja da ću ja uvek biti tu. Da ću ja biti jedini koji će je zauvek voleti.
Na trenutke mi se činilo da je i ona sama to shvatala dok sam izlazio iz sobe. Ali nisam mogao da budem siguran. Posle toga, kada sam se vratio, nisam nikako mogao da znam. I još više me je bolelo zbog toga. Jedina stvar koja me je bar na kratko izvukla iz te teskobe i koja mi je ulepšala ovaj dan, bio je njen zagrljaj. Njene ruke oko mene, zagrljaj koji mi je pružila i nada je ponovo bljesnula u meni.
Harry Styles.
Ne znam koliko je prošlo, samo znam da sam dugo sedela na kauču sa Liamovim rukama oko mene. Plakala sam tako dugo... Suze, moje misli, cela ova situacija, poslednji dani.. sve me je to previše iscrpelo. Mislim da sam zaspala dok me je moj brat tešio. Jer kada sam ustala sledećeg jutra, nalazila sam se pokrivena na kauču.
Već neko vreme ležim i gledam u plafon razmišljajući o onome što sam Liamu rekla. Ne znam da li je bila dobra ideja, ali on je sinoć bio jedina osoba koja je bila tu, pored mene i da njega nije bilo, pukla bih. Sve što se danima, nedeljama, pa čak i mesecima sakupljalo u meni, moglo je da eksplodira.
U suštini je lakše ispričati svoje probleme, nedoumice, osloboditi se toga. Jednostavno ti postane lakše. Ali to lakše kod mene je gotovo neprimetno. I dalje sam tužna i jedino što mi se po mislima roji jeste on. Moj Čupavi.
Voli me. Na samu pomisao, srce mi zatreperi. Želim i ja njega da volim. Ali on mora da mi pomogne u tome. Samo ne želim da odustane. Meni je potrebno vreme. Ako me istinski voli, biće uz mene i čekaće, zar ne?
***
Sa mislima o tome da je sve drugačije moglo da bude, samo da ja nemam stavove kakve imam i da dva puta nisam imala povređeno srce, zaspala sam ponovo. A kasnije kada sam se probudila, bila sam dosta odmornija i lakše sam se osećala.
Kim mi je pripremila doručak dok sam se sređivala. Ona je i sinoć bila tu, ali ja nisam imala pojma o tome. Kako kaže, nije htela da smeta dok sam pričala sa Liamom. Zahvalna sam joj na tome jer iskreno mislim da bi mi bilo neprijatno. Mada ona većinu stvari zna.
,,Nemoj da se ljutiš, ali Liam mi je rekao zašto si plakala sinoć.''-ona kaže pomalo nesigurno kada sednem za šank.
,,Okej je. Pretpostavljam da si i sama mogla da zaključiš šta će biti.''-kažem i uzmem zalogaj omleta koji mi je napravila. Biće ona dobra domaćica. A i dobra majka.
,,Da, jesam. Znaš.. iskreno, u početku mi se nije dopadao Harry. Ne znam ni da li sada mogu reći bilo ša bolje. Ne poznajem ga dovoljno, u suštini. Ali videla sam kakav je prema tebi. I to je valjda ono što je jedino bitno.''-kaže i uz uzdah klimnem glavom. Skroz je u pravu. Gledano kakav je on prema meni.. dopustila bih mu da me oženi.
Ou čoveče.. pa već jeste. Smejem se sama sebi i brzo dižem pogled ka Kim. Ne vidi me, hvala Bogu. Nastavljam sa svojim jelom u tišini potpuno koncentrisana na to.
Nakon ukusnog doručka, konačno sam otišla u svoju sobu i počela sa raspakivanjem stvari. Taman kada sam stigla do pola kofera, mobilni mi je zazvnio. Brook je.
,,Hej, Brook.''-javim se.
,,Ćao, Steph. Šta radiš? Prekidam te u nečemu?''-pita i ja sednem na krevet.
,,Upravo sređujem stavri.''-kažem.
,,Pakuješ se? Već idete?''-pita. Šta...? Ou.. ona ne zna.
,,Ne, ne. Došli smo sinoć.''-kažem i ona ispusti neki čudan zvuk.
,,A zašto tako rano?''-pita.
,,Pričaćemo.''-uzdahnem. ,,Šta je bilo? Jesi našla nešto?''-pitam želeći da promenim temu.
,,Ovaj, zato te i zovem. Imam stan za tebe.''-kaže. Konačno nešto dobro. ,,Na uglu Treće Avenije i E 10. Ulice je, na četvrtom spratu i košta 198 hiljada. Dvosoban je, ali nije namešten. Išla sam da proverim, parket je ishoblovan, stolarija promenjena, jedino ako želiš da promeniš kuhinju i kupatilo. A krečenje, mislim da je neophodno.''-kaže.
,,Hm...''-zamislim se malo. Neopremljen stan, ha? Ali... Okej, Stephanie, bolje išta nego ništa. ,,Mogu li da vidim stan?''-pitam.
,,Naravno. Možemo odmah. Samo da javim vlasniku.''-ona kaže.
,,Odlično. Doći ćeš po mene za.. pola sata?''-pitam i ona potvrđuje. Obe prekidamo i ja odmah odlazim u kupatilo i uključujem peglu za kosu. Dok se ta spravica greje, nalazim nešto od čiste odeće koju sam ostavila. Neke plave pantalone sa neobičnim dezenom i istu takvu majicu. Ona je kraća, a pantalone duže i sviđa mi se kako mi stoji, moram priznati. Odmah odlazim u kupatilo i počinjem sa peglanjem kose.
Kako mi nije ostalo mnogo vremena kada sam završila, uspela sam samo maskaru da stavim. Zgrabila sam torbu i nju ubacila svoje stvarčice, uzela naočare i rekla Kim da idem da pogledam stan. Mislim da Liam još uvek spava. I to je dobro. Ne znam kako da se osećam i ponašam pred njim nakon što sam mu se ispovedila.
Ispred zgrade, Brook me već čeka. Usput mi govori o još nekim mogućim opcijama, ali kako kaže, bezveze su. I sama to shvatam posle njenog opisa i slika koje mi je pokazala.
Nakon duge vožnje, stižemo do zgrade u kojoj se nalazi stan. Lokacija je bliža mom fakultetu i to je olakšavajuće, ali je predaleko od moje stare kuće i.. od Harryevog stana. Klub mi je takođe daleko, ali razlika je u svega par minuta dužoj vožnji.
Kada smo se popele gore, liftom na svu sreću, vlasnik nas je već čekao. Stan je.. pa nije loš. Uz sveže boje, nov nameštaj i zavese, ovo mesto može zaista postati lep dom.
,,Naravno, treba još neke stvari izmeniti. To sam uzeo u obzir i smanjio cenu onoliko koliko sam mogao.''-čovek kaže. Pablo Perez se zove, čini mi se. Iz Meksika je i sada želi da se vrati tamo nakon nekoliko godina rada. A stan mora što pre da proda. ,,Ako želite da razmislite malo, u redu je. Samo bih voleo da mi na vreme kažete želite li stan ili da nastavim da tražim kupca.''-on kaže.
,,Mogi li još jednom da obiđem stan?''-pitam kada se okrenem ka njemu.
,,Naravno. Izvolite. Čekaću vas ispred.''-on kaže i okrene se te nestane u hodniku ostavljajući mene i Brook u dnevnoj sobi.
,,Šta misliš? Jel je ponuda dobra?''-pitam.
,,Rekla bih da jeste. Stan je dvosoban i za 198 hiljada! Na Manhhatnu nigde nećeš naći tako nešto. Jednosoban stan na nekim mestima košta više. Jedino što ćeš potrošiti dosta na krečenje i nameštaj, mada ni to nije strašno. Kuhinja i kupatilo su novi, to ne moraš da menjaš.''-on kaže dok iz dnevne prelazimo u trepezariju i kuhinju koja je odvojena samo šankom.
,,Okej. Onda neću da razmišljam više. Kupiću ga.''-kažem i kada se okrenem ka njoj, ona se smeši.
,,Odlično. Idemo odmah. Mislim da gospodin Perez ima spreman ugovor. Ali moraćemo do suda da se stan zvanično prepiše na tebe. Odatle odmah možeš i da mu platiš, ne moramo do banke.''-ona kaže. Vau, nisam znala da to može.
,,U redu. Idemo onda.''
***
Posle tri sata, sve smo obavili. I stan je zvanično postao moj. Brook je odmah pozvala nekog ko sređuje kupatila i kuhinje i rekli su joj da sutra ujutru mogu da počnu sa radovima. Ne znam koliko će trajati, ali za to vreme idemo da naručimo farbe za zidove i nameštaj.
Takođe smo našle neke majstore koji će razbiti zid koji odvaja dnevnu sobu i trepezariju. Želim da imam jednu ogromnu prostoriju, kao u Liamovom stanu. Dnevna soba, trepezarija i kuhinja. Sve spojeno. Tako izgleda prostranije i lepše. Osvetljenije je takođe.
I kada je konačno sve bilo gotovo, predolžila sam Brook da idemo na ručak u neki restoran. Odbila je jer je obećala onom proždrljivom Niallu da će ona danas spremati ručak. Oni se još dogovaraju ko će kojim danom spremati jelo! Pih...
***
*Mi smo samo prijatelji.*
Šaljem Čupavom nazad poruku nakon niza poruka gde govori da možda imamo šanse za nešto više. Boli me ovo. Dođavola... Hajde, Steph, uvuci suze.
*Zašto onda pišeš tako?*
*Kako?*
*Kao da plačeš?*
Šalje nazad i odmah me nešto podogi u grudi. Poznaje me tako dobro. Čak i kada nisamo jedno pored drugog, on kao da oseća ono što ja osećam. Samo bacam mobilni u stranu i odlučujem da ne odgovorim na ovo. Ne mogu...
***
Danima posle onih poruka, Čupavog nisam čula. A nisam ga ni videla od kada smo se vratili iz Las Vegasa. Nije da nisam htela da ga vidim jer jesam. Ali mi je uređivanje stana, nadgledanje radova i ostalih gluposti previše oduzimalo vremena.
A ono malo slobodnog vremena koje sam imala, odmarala sam. Želala sam da ga nazovem samo da ga čujem, ali se opet nisam usudila. Društvo su mi pravili Liam i Kim. Ona se sada zvanično preselila kod nas. Malo mi je naobično da prvo što čujem kada ustanem je njen smeh pomešan sa smehom mog brata. I još njih dvoje zagrljene da vidim ujutru. Oh...
Radovi u stanu se danas konačno završavaju. Prvih nedelju dana su majstori renovirali kuhinju i kupatilo. Ne znam kako sam uspela da od preko 1000 kombinacija izaberem nešto. Bila sam dosta neodlučna što se tiče toga, ali mi je Alis na svu sreću pomogla. On mi je desna ruka što se tiče dekoracije. Dok Brook nadgleda radove i brine o finansijama i tome da li će sve na vreme stići i biti gotovo.
Sada treba da odem po Alis kako bismo otišle u kupovinu. Trebaju mi još neke stvari za stan i to moram danas da obavim. Juče sam izvadila kreditnu karticu i lep je osećaj kada je držiš u rukama. A danas ću i da je provučem par puta.
,,Steph.''-Liam me zove kada proviri u moju sobu.
,,Reci.''
,,Idem ja. Momci dolaze po mene, pa idemo po nameštaj. Brook će nam reći gde šta ide, jel da?''-pita i ja potvrđujem. Pošto ja ne mogu da budem tamo, ona će morati. Imam poverenja u nju i sigurna sam da zna šta radi.
,,Vidimo se tamo. Ja idem sad po Alis, pa se vraćamo kasnije da završimo sve konačno.''-kažem i on se nasmeje.
,,Drago mi je što se osamostaljuješ. Ali znaš.. ako ti bude bilo dosadno ili ako želiš društvo, dođi ovde. Kad god poželiš.''-on kaže i ja se nasmejem. Ne mogu, a da mu rukom ne pokažem da mi priđe. On to rado i čini i odmah mu letim u zagrljaj.
,,Volim te, batice.''-šapnem.
,,Volim i ja tebe, sestrice.''-kaže tiho i nasmeje se.
***
Pola sata kasnije, već sam bila u tržnom centru u prodavnici Home Centre. I Alis i ja smo gurale po jedna kolica i ubacivale šta je sve potrebno. A za sada smo samo izabrale neke tiganje, šerpe, čaše i sve što ide uz to. Ne znam samo kako će mi to poslužiti jer ja samo jaja znam da ispržim. I to ako mi se posreći da ne zagore ili da ih ne presolim.
,,Ubaci još taj set noževa i idemo dalje.''-kažem Alis pokazujući joj na set sa njene leve strane. Okreće se i uzima te stavlja u kolica koja ona gura. ,,Ne znam zašto insistiraš da imam sve ovo. I onako neću kuvati.''-prevrćem očima.
,,Rekla sam ti. Svaka kuća to mora da ima. Ako si već odlučila da ćeš da živiš sama, moraćeš i da naučiš da kuvaš, devojko.''-kaže. Da, da. Kako da ne.
,,Neću. Naručivaću hranu.''-kažem.
,,Kuvaćeš. Kada se budeš ugojila od brze hranje, počećeš da kuvaš.''-kaže. Ha? Da se ugojim? O čoveče...
,,Pobeđuješ.''-kratko kažem i ona se zadoovljno nasmeje.
,,Naravno...''-promrmlja za sebe i taman da prokomentarišem ovo, ona pita šta dalje.
,,Treba mi ogledalo za hodnik.''-kažem.
,,Mislim da samo to prošle.''-kaže kada se zaustavi.
,,Neću da se vraćam sad. Idemo redom, pa šta vidim da mi treba, uzeću. I na kraju ćemo po to.''-kažem. Zar to nije lakše i logičnije? Plavušama očito nije.
Ne vređaj plavuše. Moja podsvest me pokorava.
Ohoho, pa ko se to javlja?
Bez sarkazma, moliću.
Samo prevrćem očima na sopstvene misli. Moja podsvest se uvek javlja kada mi ne treba ili kada uradim nešto loše, mahom i dobro. Ali kada sam u problemima.. poput ovog oko Harrya, ni glavu da podigne.
,,Jel imaš aparat za kafu?''-ona pita odjednom i trga me iz misli.
,,Ovaj.. pa ne.''-kažem.
,,Iza tebe.''-kaže kada prstom pokaže na policu iza mene. Odmah se okrećem i biram aparat isti kao što i Liama u stanu ima.
,,Mislim da smo sa kuhinjom završile.''-kažem.
,,Da, i ja bih rekla.''-ona se složi. ,,Eno su lampe tamo. Idemo. Sigurno ti treba par.''-kaže i ja klimem. Svakako da mi trebaju. Kada budem morala da učim ili čitam nešto. Ili čisto zbog atmosfere.
Kada stignemo, Alis mi predlaže da uzmem jednu spiralno oblikovanu bež boje. Slaže se uz bež i braon nameštaj koji sam izabrala. Pored toga, uzimam i jednu crnu lampu za moj radni sto i još jednu belu za noćni stočić.
,,Uzmi ove korpice. Prelepe su.''-Alis kaže dok zadivljeno gleda u pletene korpe.
,,Šta ce mi? Ne vidim im namenu osim skupljanja prašine.''-kažem. Šta da stavim u to? Stvarno mi ništa ne pada na pamet.
,,Voće, na primer.''-kaže. Voće? ,,Uzmeš dve. U jednoj neka ti stoji voće na trpezarijskom stolu, a drugu stavi u dnevnu sobu i tu drži ključeve, labelo, mobilni, te neke sitne stvarčice koje ti stalno trebaju. Čisto da znaš gde su.''-kaže. Ona je stvarno odlična u ovome. Dekorisanje i te stvarčice... To je Alis.
,,Hajde, ubacuj.''-kažem i ona sa smeškom uzme dve korpice i ubaci ih u moju korpu.
***
Nakon još mali milion stvarčica koje su po Alisinom mišljenju neophodne, konačno smo završile. Ta kupovina je trajala duže nego što sam mislila da hoće. A onda smo svratile i do super marketa kako bih kupila neku hranu i nešto od sredstva za čišćenje i pranje sudova. Kupke, šampone i te stvari imam i njih sam već prenela u novi stan. Jedino što mi je ostalo je kofer sa odećom i još jedan sa nekim knjigama, sveskama i svakakvim sitnicama koje su mi se godinama vukle po sobi.
,,Ja ne mogu ovo da nosim gore. Zovi nekog muškog.''-Alis se žali kada parkiram ispred zgrade. Stvarno je previše stvari za dve devojke. Odmah vadim mobilni, ali ne znam koga da pozovem. Obično zovem Čupavog, ali sada, nakon 11 dana bez ijedne progovorene reči.. teško. Znam da je on gore i da ću za par minuta da ga vidim i moj stomak se okreće zbog toga, a srce igra u neobičnom ritmu.
Na kraju okrećem Liamov broj i kažem mu da siđe sa još jednim momkom. Čekale smo nepuni minut, a onda sam videla Liama. A iza njega.. on. Srce mi je strašno zalupalo i prvi put sam osetila tremu što ga vidim. O gospode. Njegove oči su me odmah uočile. Ima poker face i ne mogu da protumačim kako se oseća, a još manje šta mu se mota po mislima.
,,Hej.''-kaže tiho kada mi priđe. Mali osmeh na njegovom licu me opusti, ali za nijansu, ali opet osećam preveliku doznu nervoze.
,,Hej.''-uzvratim. Malo je zategnuto.. okej, malo više među nama. Ne znam šta bih mogla da mu kažem ili ga pitam. Čisto da prekinem ovu neprijatnu tišinu i razmenjivanje pogleda. Izgleda kao da želi nešto.. pa svašta da kaže, ali se suzdržava. Pretpostavljam jer nismo sami. Hvala Bogu pa su Liam i Alis prezauzeti vađenjem kesa iz gepeka. Oh da... ,,Trebalo bi da im pomognemo.''-kažem pokazujući palcem iza sebe na ovo dvoje.
,,Da.''-kaže kroz izdah i krene sa zadnjih sedišta da vadi stvari. Pratim ga jer moram da uzmem ključeve auta i torbu koja je na vozačevom mestu. Uzimam i dve kese i zaključavam auto kada sve izvade.
Nismo još ni stigli do vrata, a već smo čuli galamu koja je dopirala iz mog novog stana. Kada smo ušli, još u hodniku smo čuli da se Niall i Louis prepiru. Umalo nisam pala na nos kada sam ih ugledala. Jedan vuče jedan kraj kreveta, a drugi onaj drugi kraj.
,,Niall, odustani. Bolje je ovako.''-Louis kaže i povuče krevet ka sebi.
,,Ne!''-plavušan se suprotstavlja. ,,I Steph će se više svideti ako ovamo bude.''-on kaže i povuče krevet tako da stane ukoso.
,,Od kada su uneli kauč u stan, neprekidno su ga pomerali. Jedan dođe i pomeri ga dok ovaj drugi ne dođe. Pa isto uradi i drugi i tako u krug.''-Brook kaže kada dođe do mene i Alis. Liam je već kod one dvojice. Kritikuje ih tako što govori da je parket tek hoblovan i da ne smeju da ga grebu više. ,,Tako je celog dana.''-Brook uzdahne pre nego što se okrene i ode u drugi hodnik.
,,Stephanie!''-neko me pozove kada odem do šanka i spustim kese sa namirnicama na njega. Podignem glavu i vidim da mi Niall maše. ,,I tebi se više sviđa moj predlog, zar ne?''-pita i ja prevrnem očima.
,,Već sam odlučila kako će biti. Kauč ide ispred velikog stola.''-kažem. Želim da bude okrenut ka zidu gde su vrata koja vode ka drugom delu stana, odnosno ka mojoj sobi i kupatilu. Pored vrata je velika površina zida i tu se nalazi plazma TV. Već je zakačen i neću da menjam raspored.
,,Zar nije bolje da stoji ispred prozora? Taman kada legneš, gledaš pravo u TV.''-Louis kaže i ja odmahnem glavom.
,,Momci, hvala na trudu, ali imali ste priliku da sređujete spostvene stanove. Pustite sada mene da uredim svoj onako kako želim.''-kažem i obojica frknu, ali me na kraju ostave na miru. Inače bih rekla par psovki i vikala na njih, ali trenutno pomažu u sređivanju mog novog stana, tako da to otpada. Moram da se ponašam kulturno.
Ti znaš šta je kultura? Moja podsvest se smeje. Jedi govna.
O tome ti pričam.
,,Namestio sam...''-odjednom čujem Zayna i kada se okrenem vidim ga da ulazi u dnevni, ali čim ugleda Alis odmah prekida sa tim što je želeo da kaže i smeši se. ,,Zdravo, srećo.''-kaže i pokloni joj poljubac.
,,Ćao.''-ona tiho kaže.
,,Ćao, Steph. Upravo sam ti namestio sobu. Još samo stvari da uneseš.''-on kaže.
,,Hvala. Gde su Harry i Brook?''-pitam. Harrya nisam videla od kada smo ušli, a Brook je negde nestala.
,,Harry namešta lampe u tvojoj sobi, a za Brook ne znam.''-Zayn kaže.
,,Tu sam ja.''-ona se javlja kada izađe iz hodnika sa dve krpe. ,,Steph, idi da oribaš kupatilo. To uradi ovim.''-kaže kada mi pruži plavu krpu i neko sredstvo za čišćenje. ,,A onda ćeš da obrišeš prašinu sa svih stvari. Ormara, polica, stolova, radinih površina... Taman ce momci da završe dotle.''-ona kaže. Prevrnem očima, ali uzmem krpu i krenem ka kupatilu. Ipak je ovo moj stan. Moram da se naviknem da čistim.
***
I tako dok sam ja ribala kupatilo, momci su završili sa nameštajem. Alis je na kraju uzela krpu i obrisala svu prašinu, a Liam i Louis su otišli po moje kofere. Harry i Niall su prali posuđe koje smo Alis i ja kupile i stavljali ih na police i u fioke u kuhinji. Zayn i Alis su se bavili dekoracijom.
Za to vreme sam ja otišla do prodavnice da kupim pivo. I koliko sam ušla u ulaz i popela se na svoj sprat, ugledala sam momka sa gomilom pica ispred mog stana.
,,Hej.''-pozovem ga i on se odmah okrene. ,,Otvireno je. Uđi slobodno. Ja sam naručila pice.''-kažem i on klimne. Kada uđemo unutra, Niall proizvodi dugačko ''u'' dok nas svi ostali zbunjeno gledaju. Ne kapiram jel je to zbog pica ili što sam ušla sa nepoznatim momkom. Nadam se da je ovo prvo. ,,Stavi na šank to.''-kažem i on to uradi. Stavim i ja pivo i platim mu. Pođem sa njim kako bih zaključala vrata i baš u tom trenutku se pojave Louis i Liam sa mojim koferima.
,,Šta...?''-Liam je malo zbunjen kada vidi momka da izlazi, ali se ja ni ne trudim da mu objasnim.
,,Gde ste vi do sada?''-pitam kada ih pustim da prođu. Louis sve vreme gleda za onim dečkom, a kada se okrene ka meni, oči su mu raširene.
,,Pica?''-pita i ja mu sa osmehom namignem. ,,Vuhu.''-zazviždi i uđe unutra. Zaključam vrata i pratim ih.
,,Ostavite to u moju sobu, hoćete?''-dobacm.
,,Naravno.''-Liam kaže već na pola puta ka hodniku. Okrenem se i uzmem pice u ruke te krenem ka ostalima koji su se svi do jednog lepo poređali na kauču, fotelji, tabureu i podu.
,,Sklanjaj to sa stočića.''-kažem i Alis skloni pletenu korpicu sa strane, tako da ja spustim pice na sto.
,,Koliko ih ima?''-Niall pita sa osmehom.
,,Deset komada. Jel trebalo više da naručim?''-pitam kada se vratim po pivo i plastične tanjiriće koje sam kupila.
,,Ma 20 si trebala.''-Alis komentariše, sarkastično, naravno.
,,Navalite narode.''-kažem kada spustim tanjiriće na sto. Dok oni uzimaju da jedu, ja vadim limenke piva i svakom dajem po jednu. ,,Ima u frižideru još. Ako neko bude želeo, neka sam ode.''-kažem jednostavno i spustim se na pod pored Čupavog. Iako smo praktično već dobra dva sata u istom stanu, nisam ga ni videla ni čula.
,,Prava si domaćica...''-moj brat prevrne očima i uzme zalogaj pice.
,,Hvala, trudim se.''-sarkastično odgovorim.
Mislila sam da će večera u tišini da prođe, ali pored ove lude ekipe je to nemoguće. Još su muški pustili neku utakmicu i Niall i Louis su krenuli manijački da navijaju. Svaki za suprotan tim, naravno. Njih dvojica su u mnogo čemu suprotni, ali su zaista dobri drugovi. Svi momci zapravo.
Dok sam bacala prazne kutije od pice u veliku plastičnu kesu, primetila sam da Zayn priča sa Liamom, Alis i Brook međusobno, ona dvojica navijaju, a Čupavi samo sedi i ispija svoje pivo gledajući zamišljeno u prazne limenke na stolu. Nekako je previše potišten i tih. To mi se ne sviđa.
Kada skupim sve, uzmem kese u ruke i dođem do njega. Udarim ga u rame lagano dozivajući ga. Odmah podigne glavu ka meni i izgleda kao da se upravo probudio. Nekako, kao da se vratio u realnost.
,,Hajde da mi pomogneš da izbacim đubre.''-kažem i on klimne. Uzme jednu kesu od mene i ubaci svoju limenku unutra. Okrene se i uzme one prazne sa stola, te i njih ubaci. Sačekam da izađemo iz stana i uđemo u lift kako bih započela razgovor. ,,Šta je s tobom? Nekako si previše tih danas.''-kažem. Jebiga, od nečeg moram da počnem.
,,Ne znam. Možda sam samo umoran.''-slegne ramenima. Lift stane i oboje izađemo.
,,Znaš...''-počnem. ,,Nedostajao si mi ovih dana.''-priznam. Ne znam da li gleda u mene, moj pogled je zaključen za beton ispred mojih nogu. Ne usuđujem se da podignem glavu. ,,Koliko god imala posla oko stana, uveče kad bih legla, nešto mi je nedostajalo.''-kažem. Jer zaista jeste tako. Večeri bez naših razgovora su tako prazne. Uvek bi se ili dopisivali ili spavali jedno pored drugog.
,,Naši razgovori.''-on kaže tiho i ja podignem pogled ka njemu. Njegov sitan osmeh mi govori da mu je drago što sam ovo rekla. ,,I meni je to nedostajalo.''-kaže. ,,Imao sam osećaj da su dani trajali večno.''-kaže i nasmeje se. Kada dođemo iza zgrade, bacimo đubre i odmah se okrenemo i krenemo nazad.
,,Znam taj osećaj.''-šapnem.
,,Jel među nama sve okej?''-pita i malo me iznenadi tim pitanjem. Okrenem se ka njemu i oboje se zaustavimo ispred ulaza.
,,Ne znam samo u kom smislu okej. Okej kao prijatelji? Kao ljubavnici? Kao...''-krenem, ali se zaustavim tu. Ne mogu dalje.
,,Za početak okej što pričamo.''-kaže. Pogled mu je nekako tužan iako se slabo osmehuje.
,,Pa pričamo.. znači da je na tom polju sve okej.''-kažem. Previše ''okej'' reči u samo par rečenica.
,,Bar nešto...''-promumla, ali više onako za sebe.
,,Hajdemo gore.''-kažem brzo pre nego što stvari postanu još više zategnute. Gospode... Zašto mora sve ovo da se događa? Zašto se osećam ovako sjebano? Želim ponovo da pričamo kao ranije, da se ne ustežemo kao što to radimo sada ili smo radili poslednji put kada smo pričali. Ovo je strašno...
***
,,Tako je!''-Niall viče iz sve snage i skače po stanu kada njegov tim da gol.
,,Ne! Ne, ne, ne!''-Louis uporedo sa njim vrišti dok se hvata za glavu.
,,Idemo, momci! Jebite te guzice!''-Niall poviče i ja odmah prasnem u smeh. Nikada ne psuje sem kada navija. Bacim pogled na Brook koja prevrće očima.
,,Ne, ne, ne opet!''-Louis viče.
,,Hajde! Može!''-Niall skače. Obojica su na nogama i ispred TV-a. ,,Ne!''-Niall razočarano mahne rukom i sedne na fotelju.
,,Dobro je. Idemo, dalje.''-Louis odahne i pljesne rukama.
,,Gotovo je, ortak. Pobedili smo vas, guzice.''-Niall se smeje. Louis se ne okreće, ali zato diže ruku i pokazuje mu srednji prst.
,,Ponašate se suviše nezrelo za svoje godine.''-Zayn kaže. Ovako nešto očekujem samo od Liama, koji je ranije otišao jer ga je Kim zvala. Nisam mislila da će Zayn da preuzme njegovu ulogu.
,,Ovo je samo navijanje.''-Niall slegne ramenima. U tom trenutku se čuje pištaljka i kada pogledam u TV, vidim da tim u plavom skače. To su ovi Niallovi. On pljeska rukama dok Louis namrgođeno seda na kauč.
,,Niall, možemo li da krenemo? Zaista sam umorna.''-Brook kaže. On odmah klimne glavom i ustane.
,,Ostanite još.''-kažem kada ustanem za njima.
,,Ne, Steph. Kasno je. Od ponedeljka radim, pa moram da obavim nešto sutra.''-ona kaže kada krenemo ka hodniku.
,,Okej. Hvala vam na pomoći, društvo.''-kažem. Pre nego što Niall otvori vrata, oboje me poljube. Mahnem im i oni uđu u lift te odu. Nisam još ni zatvorila vrata, a neko me je pozvao.
,,Idemo i mi.''-Alis kaže.
,,Šta je ovo? Svi odjednom?''
,,Izmorila si nas danas, devojko.''-Zayn se našali i gurne me u rame dok mi namiguje. Isplezim mu se uz osmeh.
,,Ništa vam ne fali od malo fizičkog rada.''-kažem i svo troje se nasmejemo.
,,Društvo!''-Louis dovike. ,,Možete li da me povezete? Idem na vaš kraj.''-on kaže kada dođe do nas.
,,I ti ideš?''-pitam. A daj! Uopšte mi se ne spava! Želim da se družim još sa njima.
,,Aha. Zvala me je...''-on kreće da kaže, ali se naglo zasutavlja i pogleda svakog od nas.
,,Ko?''-Alis pita i Louis se ispući i slegne ramenima. Ne želi da kaže. ,,Neka devojka je.''-ona kaže i Louis pokuša da sakrije osmeh. ,,Ako je tako, idemo odmah. Da te ne čeka.''-kaže sa vragolastim smeškom, a potom i otvori vrata. Poljubim ih svo troje i dok čekaju lift, zahvalim im se, a onda oni odu. Kada uđem u stan i zaključam vrata za sobom, u hodnik uđe Čupavi.
,,Trebao bih i ja da krenem.''-on kaže i meni se stomak sveže. O Bože. To je to.
,,Ne. Ti ne ideš.''-kažem kada mu priđem. ,,Ostaješ ovde noćas.''-kažem i uhvatim mu ruku te ga povučem u dnevni boravak.
,,Ne mogu. Nemam čistu odeću, moram da se istuširam...''-on počinje da nabraja.
,,I ja.''-prekidam ga. ,,Dođi. Idemo zajedno.''-kažem i srce mi zakuca previše brzo. Vidim njegov zbunjeni pogled, ali ga na kraju malo jače povučem i on me prati. Kada uđemo u kupatilo, odmah izujem svoje baletanke i skinem majicu. ,,Šta čekaš?''-pitam i on posle sekunde zbunjeno odmahne glavom i skine svoju majicu. Ali tako sporo.
Tek nakon dobra dva minuta, oboje smo bili goli. Uzela sam čiste peškire sa police i stavila ih na deo pored tuš-kabine. Ušla sam unutra i kada sam se okrenula, on je stajao na istom mestu.
,,Jesi li sigurna da je ovo dobra ideja?''-pita.
,,Želim da pričam sa tobom. A ovako mi je najlakše.''-kažem i pružim ruku ka njemu. On je uhvati i uđe unutra. Zatvori vrata i ja pustim vodu. Mlaka je i godi mom telu. Kada se okrenem ka njemu, oči su mu svuda po mom telu. Moje srce zaigra na to. Uhvatim mu ruke. ,,Rekla sam Liamu sve.''-kažem odjednom. Trgne se i upravo zato ga držim za ruku. Kako bih videla reakciju.
,,Zašto?''-pita i ja slegnem ramenima.
,,Kada smo se vratili iz Vegasa, rekla sam zašto sam došla ranije i.. ne znam. Sve sam mu isričala. Morala sam. Ne znaš koliko mi je bilo teško.''-kažem. Zaista je bilo tako. A kad se setim.. isti osećaj prođe i moja koža se naježi zbog toga.
,,I? Šta je on rekao?''-pita. Ne znam zašto, ali ne deluje mi previše nervozno ili zabrinuto zbog ovoga.
,,Posle onoga što sam mu poslednje rekla, ne verujem da je uopšte pomislio bilo šta da kaže.''-eto ga. To je to. ,,Rekla sam mu da želim da te volim, Čupavi.''-kažem tiho i njegova usta se blago rašire.
,,Š..št..?''-neko mumlanje napusti njegova usta i ja ga jako zagrlim tako da naslonim glavu na njegova mokra prsa. Voda curi niz naša tela i na neki način me opušta. Zato sam i izabrala ovo mesto da mu kažem ono što želim.
,,Želim da te zavolim, Čupavi. I želim da mi ti pomogneš u tome.''-kažem i podignem glavu ka njemu. On odmah obuhvati moje lice svojim šakama dok njegov pogled šeta mojim očima. ,,Na dobrom sam putu. Samo se malo potrudi. Oboje ćemo, može? Želim da te volim. Želim da mi ti ulepšaš život. Pa makar jedan deo. Jer čisto sumnjam da možeš da me trpiš ceo život.''-kažem sa suzama u očima. Oboje se nasmejemo.
,,Trpeću te i za vreme ovog života i posle. Zauvek, Mišiću. Volim te i zauvek ću te voleti. Tu sam i uvek ću biti.''-on šapne i prisloni usne na moje.
,,Istog trenutka kada budem sigurna u ono što osećam, reći ću ti to, važi?''-šapnem u njegove usne. ,,Čućeš te reči od mene. I neće to biti samo tek tako rečeno. Stvarno ću osetiti to, obećavam ti.''
~~~I eto ga! Konačno sam ušli u suštinu haha. Ovaj nastavak je posvećen mojoj sestri jer joj je danas rođendan, pa... Srećan rođendan, Kaća! Nadam se da si uživala u nastavku, a i vi ostali, naravno. Sada neću mnogo da davim jer moram hitno da odem da učim, pa ću vas zamoliti da mi ostavite vote i kom i uskoro se čujemo:**~~~