Nisam znala šta se događa jer nisam ništa osjećala...a očekivala sam bol jer sam sigurno pala koliko se sjećam. Kapke sam pokrenila i oči otvorila. Dah sam zadržala na ovaj prizor.
Našla sam se na jednom predivnom dečku smeđe kose i plavih očiju. Oči su mu vrlo blizu i pitala sam se kakve su mu usne ali kad sam se osvjestila shvatila sam da su moja usta na njegovim. Brzo sam se ustala kad sam skopčala šta se desilo.
Jesam li ja upravo upropastila svoj prvi poljubac?
On je stajao cijeli izbezumljen,ležeći ukočeno. Kad se vratio na zemlju,probao se dignut ali se ubrzo našao na podu. Ponovno.
Nekome si i nogu slomila,čini se.-glasić se začuje u mojoj glavi.
"Hej",obratio mi se promuklim glasom te sam se ja trznila iz razgovora sama sa sobom.
"D-da?",neugodno sam upitala i malkice se zarumenila kad me pogledao onim plavim očima u kojima sam vidila iskru.
Sad sam se sjetila...pa zar nije on The Austin,najslađi i najpopularniji dečko na faksu? Da,naš faks ima nekoga takvog.
"Dođi ovamo.",rekao je tihim glasom i bolnim izrazom lica. Približila sam mu se s dignutim obrvama.
"Jesi ti normalna?!",viknuo je na mene na šta sam se trznila i odmaknula par centimetara od njega.
"Š-šta?",promucala sam začuđena i zbunjena.
"Pomozi mi,noga me boli.",uzdahnuvši kaže. Pomogla sam mu da se ustane i služila sam mu kao oslonac. Ovoga dečka znam samo iz viđenja i poprilično sam sigurna da je princ u školi. Dobro ponašanje,lijepo lice...ali ovo je totalno suprotno,zar ne? Moje oči su u redu,jel da?
"Je li te triba voditi u bolnicu da provjere je li išta slomljeno?",započela sam i upitala.
"Ne,s obzirom da je mogu micat sigurno sam je samo izvrnuo...",odgovorio je skupivši obrve,"...zahvaljujući nekome ovdje.",dovrši i pogleda u mene na šta ja preokrenem očima.
"Pa gle,nisam ja kriva šta si se ti našao na uglu sa biciklom.",promrmljam ljutito na šta me on samo prostrjeli pogledom.
"Gdje idemo?",zapitkivala sam ga milijun malih pitanja kad smo krenili jednim putem.
"Idemo u moj stan,moraš mi pomoći...",rekao je izdahnuvši umorno.
****
"Evo nas,napokon.",izgovorio je dok je teško disao.
Kad smo došli ispred njegova stana....jednostavno...sam ostala zapanjena.
"T-ti živiš ovdje?",upitala sam ga šokirano.
"Da? Je li to neki problem?",upitao me začuđeno. Kad smo ušli,unutra je bilo dosta otmjeno...bilo je drukčije od mog svijeta.
"Pomoći ćeš mi dok se ne oporavim..",promrmljao je dovoljno glasno da ga čujem.
"K-kako ću ti pomoći?",pitala sam sva prestravljena od onoga šta će reći.
"Heh.",uputio mi je pogled i razgledao me od glave do pete. Osjećam se nesigurno...
Neće mi sad valjda reći da mu platim tijelom?-zaledila sam se na tu pomisao.
Ne vjerujem da će mi to reći...zar ne?
"Hej.",trznuo me njegov glas i to me probudilo iz razmišljanja.
"Kako se zoveš?",upitao me.
"Bella.",rekla sam kratko.
"Dobro,Bella...",razvuka je to 'Bella' i nastavio,"...ti onda od sutra radiš kod mene.",završio je rečenicu dok sam zurila u njega širom otvorenih očiju.
Jeli taj sad rekao radit?-glas se začuo u mom pametnom mozgu.
---------------------------------------------------------
Šta mislite o Austinu?
Nadam se da vam se svidio ovaj nastavak. Sljedeći nastavak će biti ubrzo objavljen.
-vote
-comment
-share
-follow
~Emina12402~