Dide mi je umro...davno,ali ne znači da sam zaboravila na bol koja radi svoj posao.
Sada živim kod prijateljice u njenom stanu i idem na fakultet. Moji roditelji ne žive u istom gradu kao i ja radi posla te mi šalju novac svakih mjesec dana. Nsam jedna od cura koje imaju novca za kupovanje odjeće i tih stvari,ja pokušavan krpati kraj sa krajem. Moram platiti dio za hranu,dio za stanarinu i te gluposti tako da nemam novca za shopping i odjeću.
"Diži se!",rekla je Dora glasno i to me trznilo. Pokušavajući prekriti uši sa jastukom od njene galame,pala sam sa kreveta.
"Imaš deset minuta za spremanje,zakasnit ćeš.",rekla je zijevajući i napadno. Pogledala sam je pospanim očima jer nisam jutarnji tip....otkad znam za sebe.
Ne želeći zakasniti na lekciju profesorice Chrystal,projurila sam do kupaonice i pobrinila se o jutarnjoj higijeni. Na putu do kuhinje sam se obukla i knjige pospremila. Uzela sam tost u 2 sekunde i došetala do ulaznih vrata. Sa jednim 'vidimo se' sam pozdravila Doru i tako izašla iz stana.
Slušalice u ušima...sve je na svom mjestu i nadam se da neštp nisam zaboravila.
Kasneći na sat 5 minuta sam dobila više domaće zadaće.
Nakon završetka satova-koji su podugo trajali-sam krenila u trgovinu po hranu. Ubrzala sam s biciklom kako ne bi stigla za vrijeme gužve. Naišavši se na uglu na kojem ne mogu usporit....sve se odvilo u sekundi. Odjednom se samo pojavio netko i ja....zatvorivši oči stisnula sam zube i čeljust. Jedino sam čula zvuk boli,bicikle i povećeg sudara.
-bam-
---------------------------------------------------------
Edited: 25.01.2018.
Neki mali početak ali dug je put pred nama...ostanite sa mnom,imam vam još puno za otkrit u ovoj priči.
-vote☆
-comment
-share
-follow+
~Emina12402~