Una P.O.V
Gledam u tablu, zapravo kroz nju. Ceo dan u školi sam izgubljena. Nisam pričala sa Magdalenom dve nedelje.
Pogledala sam u nju preko Sofije, spavala je na klupi. Zašto me to čudi, svaki put zaspi na času ustava.
Danas i počinje zimski raspust. Nisam toliko uzbuđena kao i pre.
Pre bih jedva čekala da se otarasim škole, i ceo raspust provedem u kući. Ali ne i sad, malo se i plašim
Pomisao da ubrzo završavam sa školom, i to što ne znam šta ću. Mama me tera da idem dalje i nastavim studiram medicinu, ali ja ne želim to. Da provedem još deset godina na fakultetu i mučim se stalno.
Zvono me je probudilo iz mojih dubokih misli. Polako sam ustala i krenula da se pakujem
"Idemo iza" rekla mi je Sofija.
Klimnula sam glavom i krenula da idem
Na izlazu me zaustavila Magdalena
"Aj stani da pričamo" rekla je i tužno me pogledala
Kad je profesorka izašla iz kabineta počela je da priča
"Dokle ćemo ovako?" Tiho je rekla
"Ne znam, meni deluje da je ovako bolje. Ti deluješ bolje"
"Una...molim te"
"Ispala sam kreten, i debil"
"I majmun" prekinula sam je sa osmehom
"Ne mogu ovako više. Izvini znam da sve ovo...i...ono brate"
Prevrnula sam očima i naslonila se na nju
"Sve okej. Možemo sad na cigaru?" Rekla sam sa lažnim osmehom
"Znači kul smo?"
"Kul" to je bilo poslednje što sam rekla.
Zajedno smo počele da idemo dole. Počela je nešto da priča, nisam je slušala. Nisam htela
Ništa nije kul među nama, vrtimo se u krug. Obe znamo šta je istina. Nemamo skoro ništa zajedničko, a opet smo na neki način nerazdvojne.
Trebaće mi mnogo vremena da prođem sve ovo, ona je toga svesna
"Da li si se spakovala, Una?"
"Hm...ne. Ne" odgovorila sam kad sam shvatila da me je pitala nešto
"Kako nisi. Za dva dana putujemo. Moj tata je sve sredio"
Pogledala sam u Magdalenu, bila je tako uzbuđena. Ja nisam, a trebalo bi najviše.
"Samo mi nije jasno, zašto prvo idemo u San Francisko, pa tek onda tamo"
"Iz Srbije nema dikertan let do tamo" odgovorila sam joj kroz dimove cigare
Znam i šta ću prvo da uradim kad sletimo u Long Beach. Molim Boga, to je jedini razlog zašto želim da odem tamo. On je moja jedina želja
"Tamo ti je toplo. Mnogo toplo. Nastavila je da priča"
"Da, znam. Sve sam spremila" dodala sam joj u nadi da će zatvoriti ovu temu
Čula sam kako je zvonilo za kraj odmora a ja sam stigla tek do pola cigare.
Imamo internu medicinu. Tu ako zakasnim mogu da zaboravim prisustvo na narednih pet njenih časova. Veštica
Taman kad sam htela da bacim cigaru telefon mi je zazvonio.
"Recite da ću kasniti" rekla sam dok sam vadila slušalice iz džepa.
"Ko je to?"
"Niko bitan" odgovorila sam joj i pokazala da ide.
Prevrnula je očima i krenula da ide
Čekala sam da uđe unutra pre nego što sam se javila
"Mislio sam da se nećeš javiiti" čula sam njegov glas pre nego što se pojavio na ekranu
"Ipak sam se javila"
"Jesi"
Čak i preko ekrana njegov jezivi pogled mi je terao jezu niz leđa
Imao je prelepe crne oči, ali tako jezive. Kao da su nešto krile
"Čudi me da si me zvao, tamo je noć" prekinula sam tišinu
"Nisam mogao da spavam"
"I sad bih ja trebala da ti pevam uspavanku ili šta?"
Rekla sam sa osmeho, sa njim razgovor je nekako opušten. Kao da ga znam ceo život, brine me taj osećaj ali u isto vreme me čini srećnom.
"Dovoljno je samo da počneš nešto da pričaš i ja ću zaspati"
"Haha, baš si duhovit. Ja moram da idem, imam čas kod Sotone lično"
"Sigurno nije toliko loše"
"Veruj mi jeste. I ako je ovo poslednji čas u ovom polu godištu ima nešto da predaje. Moram da idem"
"Okej, zdravo"
"Laku noć"
Rekla sam pre nego što sam prekinula poziv.
Trčećim korakom sam krenula ka trećem spratu. Polako sam otvorila vrata. Profesorska je bila okrenuta tabli
Na prstima sam ušla i krenula prema klupi. Taman kad sam htela da sednem ona je progovorila
"Dobar dan Una" rekla je dok je skidala naočare
"Dobar dan" odgovorila sam mrzovoljno
"Ajde da ponovimo šta smo radili do sad"
Uzela je marker i uperila ga ka meni
"Stvarno nema potrebe"
"Na tablu, rekreacije radi"
Dopustila sam da njena bude poslednja. Stisnula sam zube i krenula prema njoj
------------
Mrzi me da ustanem sa kreveta, tako je toplo i udobno.
Rastežem se po krevetu već dva sata, kad pomislim koliko je hladno napolju nije mi do ustajanja
Mrzim zimu, i sve što je hladno. Kad bi moglo večno da bude leto
Ipak sam uspela sebe naterati da ustanem.
Uzela sam kofer i počela da vadim stvari.
Srećom letnjih stvari imam previše.
Spakovala sam sve živo, od šorceva do kupaćeg kostima.
Možda idem tamo da bih stažirala u bolnici ali neznači da netreba i da uživam malo
Otišla sam do vrata i zaključala ih. Čim sam to uradila došla sam do kreveta i izvukla kutiju.
"U redu Una" rekla sam tiho dok sam je otvarala.
Pogledala sam u crni nike duks. Imao je rupu od metka.
Kroz glavu mi je prošla ta scena. Brzo sam bacila duks na krevet i počela dalje da vadim.
Izvadila sam jednu malu plavu kutijucu i pogledala unutra. Još uvek je stajala tu.
Stegla sam je svom snaagom i prislonila na grudi.
"Molim te Bože, samo mi pomozi oko ovoga"
Spakovala sam ovu kutijucu u kofer i dobro je sakrila među stvarima.
Obećala sam sebi....ovo je poslednji put, stvarno poslednji. Ako ga ne nađem sve ostavljam iza sebe kao što sam i trebala do sad.
Zapalila sam cigaru i glefala kako dim pravi oblike u vazduhu
Skoro sam čula našu pesmu na radiju, oboje smo je mnogo voleli i nisam se rasplakala. Dugo sam se i budila ujutru i on nije bio prva stvar na koju bih pomislila, a ni poslednja pre nego što bih zaspala. Kad zatvorim oči njegov lik je toliko mutan, jedva vidljiv, u gomili ljudi prestala sam da mislim da ga vidim. Sad znam da to nije on. Kad me neko nasmeje ili rasplače više nemam potrebu njemu da ispričam.
Zaboravila sam i njegov broj a znala sam ga napamet, čini mi se da je i naš datum negde u magli. Ali njega....njega nikad nisam mogla.
Uzela sam još jedan dim i zatvorila oči.
"Vreme je uradilo svoje, sada je na mene red"
Tiho sam rekla gledajući u svoje prste.