Viktor Volkov

16

《DASINA PERSPEKTIVA》

Srce mi se prekidalo postepeno dok on gleda u mene povremeno potom u ulicu ispred nas.

-"Izvini Ariana"

Okrenem glavu, a suze nastavljaju da mi padaju niz obraze.

-" Izvini"

Tiho prosapuce uzimajuci moji ruku koju otrgnem iz njegove.

-"Pozuri odvezi me u bolnicu boli me noga!"

-" Ariana molim te saslusaj me..."

-"Ko si ti Viktore Volkov?"

Podigla sam glavu prema njemu i prostreljala ga pogledom.

-" Ko si ti!"

Proderem se i snazno sakom udarim u njegovo rame

-"Dodjavola pominjes HGB agente i neku Dasu od koje strepis! Sta si mi precutao!?"

Parkirao se ispred bolnice te pre nego krene bilo sta da kaze ja otvorim vrata i krenem ici, a on potrci i uzme me u narucje.

-"Gubi se iz mog zivota Volkov!"

-" Ariana molim te dozvoli mi da ti objasnim sve..."

-"Spusti me ne zelim da me dodirujes, ne zelim da pricam sa tobom ti si agresivan i opasan! Bog zna sta mi krijes!"

Rekla sam kroz suze dok me on spusta u ambulantu...dok mi doktor opet sije ranu,cujem njegovo vristanje u hodnik.

-"Ne izvinjavaj mi se Vasili budi srecan sto sam smiren! Ima Vasili i pasos i licnu kartu i pecate! Sve ima!"

Ustala sam te stake koje mi doktor da uzmem i sa njima krenem ka izlazu.

-" uzecu taksi..."

Krenuo je prema meni dok ja bijesno dizem staku ka njemu.

-"Pridji mi upotrebicu je na tebi i neces proci dobro opasni Viktore Volkov. Ja i ti se ne poznajemo!"

-"Dopusti da ti objasnim Ariana!"

-" skloni se od mene,plasis me Viktore. Molim te pusti me"

Krenem plakati dok on podize ruke i pravi korak nazad.

-"Uredu je, ne plasi se nikad te ne bih povredio."

-"vec jesi"

Govorim dok ulazim u taksi i brisem svoje suze. Prave suze, zaista placem. Zaista ronim suze i ako sam ja lazov, ja placem. Dodjavola sve nek ide sta osjecam prema njemu!?

(***)

Cvijece mi vec 5 dan stize uz poruku "kad budes zeljela pozovi me i sve cu ti reci" ali nijesam ga pozvala. Podnijela sam izvjestaj da nema nista od dokaza u stanu i ostavila sam telefon bez ikakvih daljih objasnjavanja. Noga mi prolazi polako i vec sjutra bih trebalo da odem u skinem konce. Uzela sam salatu i krenula rucati dok pokusavam ispitati samu sebe sta radim. Saznala sam od Simonova da je uzeo jos jednu veliku nekretninu ilegalno i preveo je na sebe sredivsi legalne papire za nju nemaju nista protiv njega ni ovoga puta. Trebam da se ubrzam i krenem u napad ali ja,placem jer mi on ne vjeruje jer misli da sam Dasa Ignjatov. Skrenula sam od ovog zadatka.

-"Naprijed"

Izgovorim kada se zvono cuje, sto posto opet gospodin sa cvijecem. Polako se ustajem, a na vratima useta ni manje ni vise nego Viktor.

-"Izadji!"

Smireno izgovorim dok on prilazi i sjeda na kraj kreveta.

-" Molim te saslusaj me..."

-"Viktore zavrsena je kompletna konverzacija! Plakala sma danima jer me nepao neki covek,pucali su u mene, a onda ti dodjes i gurnes me krvnicki jer ne zelim da ti pokazem licna dokumenta..."

-" Kriva sam, jako se kajem Arijana"

Oci su mi jasno pokazivale da zapravo govori istinu...

-" Ti meni ne vjerujes, a i ko sam ja tebi zapravo da mi vjerujes?niko i nista. Bilo je lijepo dok je trajalo sada molim te odlazi od mene. Plasim te se Viktore krv u zilama mi se ledi zbog tebe!"