Viktor Volkov

3

《 DASINA PERSPEKRIVA》

Budim se i protezem posmatrajuci sobu potom uzmem telefon i pogledam u njega. Sinoc je ostavio svoj broj koji ja dodatno umemorisem kao Volkov.  Te se obucem  i napustim sobu prilazeci recepciji.

-" Gospodin Volkov van je doplatio dorucak u nasem hotelu"

Pogledam ga zacudjeno te pruzim svoje kljuceve  i pokazem prstom na svoju licnu kartu.

-" Ariana moram znati da li ostajete na dorucak"

Uzmem licnu i pruzim novac koji doplacujem i taj dorucak i hotelksu sobu te se osmijhnem.

-" ne ostajem i ne secam se ko je gospodin kog pominjes, ali zahvali mu se i reci da sam mu platila rucak u hotelu"

Prevrnem ocima i izadjem iz hotela hodajuci do prvog taksi vozila.  Znajuci koliko je umisljen ovo ce za njega znaciti rat... niko nikada je odbija Volkova.  Usla sam u svoj stan i skunula stikle i brzinski odem na tusiranje. Ide po planu!  Uvijek kosu u peskir dok oblacim cvjetnu leprsavu haljinicu da bih krenula sa raspremanjem svog stana. Pocnem od kuhinje gde poslozim kuhinjske elemente, i ukljucim aparat za  kafu jer mi je jedna hitno potrebna posle onoliko pica... Nikad pre nisam popila alkohol.

Uzmem telefon za jednokratnu upotrebu te pozovem Sofi koja jos uvijek ne bi trebalo da je krenula na posao.

-" Jesi li ti Dasa?"

-"daaa"

Kazem veselo te se premjestom sa koferima u sobu i  krenem slagati robu iz kofera.

-" Ne mogu da radim bet tebe, dosadno mi je i Filip me zivcira"

Prsnem u smijeh zbog ovoga

-"I ti meni falis i jedva cekam da zavrsim sve obaveze ovde"

Pricale smo u siframa sto je razumljivo.

-" Kako napredujes?"

-"Poprilicno dobro,  danas idem da vidim u jednoj skoli da li cu upasti kao profesor klavira"

-"poludecu bez tebe danima"

Namsijem se ovome

-" Cuvaj se..."

Rekla je tise

-"sve ce proci u najboljem redu,pozdravljam te puno!"

Prekinem pozim i bacim telefon zajedno sa kutijama od aparata za kuhinju. Iznesem smece i opet se vratom u stan da bih sredila i dnevni boravak...  Najvise se posvetim terasi, jer oduvek sam zeljela imati prelep pogled na Moskvu sa poslednjeg sprata zgrade.  Postavim biljke u svaki cosak, a  veliku stolicu za ljuljanje stavim na sredini zajedno sa cebencetom...

Zvono na mom telefonu skrene paznju,te kad ga uzmem u ruke gotovo da mi srce stane kucati. Dodjavola uzivjela sam se toliko da sam zaboravila coveka koji je predmet mog posla.

-" Halo"

Javim se...

-" Gospodjice Gorcev..."

Zacujem taj glas koji najezi moje tijelo od glave do pete.  Zasto imam ovoliki strah od njega? Dozovi se  Dasa!

-"  Ko je?"

Odglumim da ne znam

-" Osjecacu se uvredjen u koliko nijeste zapamtili moje ime gospodjice"

Slicno sam mu rekla sinoc.

-" Gospodine mislim da ste pogrijesili broj"

Kazem smireno i prekinem poziv dok duboko disem ne definitivno nijesam smirena posle ovog poziva.  I treba ovako da bude sve tece po planu.
Uzela sam kafu  i krenula prema terasi kada se zvono na vratima zacuje. Pridjem im i pogledam kroz kljucaonicu te protrljam oci i uradim istu stvar medjutim slika se nije promjenila. 

-" Izvolite?"

Kazem zbunjeno coveku koji drzi cvece u rukama i kesu sa dostavom hrane

-"Ovo je za vas"

Pruza mi sve ono...

-"Mora da je greska, ja to nijesam narucila"

Ljubazno kazem,a on se osmjehne  i  tiho prosapuce

-"  Viktor Volkov"
 
Ostavio mi je sve to u ruke i samo otisao.

Nogom zatvorim vrata te prvo sta uradim jeste cudjenje odakle zna moju adresu,kako je stigao do nje jebeno sam se tek doselila. Opet strah prostruji cijelim tijelom taj covek je mnogo vise sposobniji i mocniji nego sto HGB u opste zna.

"Rucak, s obzirom da si odbila dorucak. Nadam se da volis  pastu jer je ova najbolja u gradu."

Subota je sto znaci da cemo ponoviti susret sa  Volkovim samo on to jos ne zna...