Viktor Volkov

8.

Zakljucam vrata stana duplo te izadjem na terasu koju takodje zakljucam. Znam da Viktor ne sumnja ali nikad ne znam da li je mozda negde nesto podmetnio. Provjerila sam sve ali ipak mjere predostoznosto su tu. Terasa je jedino mjesto na koje nije bio 100%samim  tim izvadim kutiju i pozovem glavnog coveka za ovaj zadatak.

-" Gospodine Simonov, dalja upustva"

Ostro kazem

-" Dasa, drugi deo plana je da se nadjes u njegovom stanu ili kuci. On mora drzati papire negde... s obzirom da on nece tek tako pristati da  te uvede u stan"

Prekidam ga

-"plan je ovakav..."

Ispricam svoj deo plana,te dobijem upustva  koja su mi potrebna da dodjem do cilja. Viktor  ne zasluzuje da bude u zatvoru vec zaslizuje smrtnu kaznu za sva svoja nedjela koja ne uradio i svjesna sam toga.

***

Stavljam kapu i sal te navlacim kaput ulazeci pravo u galeriju slika.  Pocnem razgledati sve slike,praveci se kako uzivam u posmatranju svake od njih i ako zaista ne shvatam bilo sta.  Nastavim se setati gore dolje te zastanem pored slike koja je cilj ovog zadatka.

-"nevjerovatna umjetnost"

Prokomentarisem za sebe,da bi gospodin do mene cuo.

-"mlada godpodjica koja se razumije u likovnu umjetnost to je cudo u ovom ludom vremenu"

Blago se okrecem prema glasu starijeg covjeka, te glumim iznenadjenost

-"Djosep Gorcev?"

Ushiceno naglasim

-"Umjetnik nad umjetnicima u nasoj velikog Rusiji i van nje ako mene pitate"

Pruzim ruku  veselo.

-"Ariana Gorceva"

Uzvratio je ruku te se osmjehnuo.

-"pocastvovan sam da od ovako lijepe dame dobijem komplimente..."

Kaze te ja upadnem da ne nastavi,nije cilj razgovora ova fotografija niti da mi da kompliment.

-"Moj otac pokojni Dimitar je oduvek govorio o vama sa odusevljenjem,  ja nisam vjerovala da je tako veliko ime zapravo u rodu sa mnom."

-"Zaista? Rodjaci smo? Ja nisam upoznao mnogo clanova svoje porodice izvinjavam se na neznanju"

-"  ovo je vas prva izlozba u Rusiji,  posle 10 godina, otac mi je pricao o  baki Andjeliki Valeriani Gorcevoj.... Italijanka koja se ludo zaljubila u  Vladislava Gorceva."

Pokusavam zvucati  ocarana

-" Zato sam se preselio u Italiju"

Veselo je rekao zadovoljan sto ga poznajem, ipak smo rodjaci gospodine Gorcev, a HGB sve zna o svakom pa cak i o vama.

-" Molim vas podjite sa mnom da popijemo neko pice, jako sam srecan sto konacno upoznajem nekog svoje krvi."

Uzmem ga pod ruku i krenem za njim na drugi sprat.  Krenuli smo pricati o mojoj porodici gde kazem sve vec napamet nauceno, pricao mi je o svom sinu iz italije pokazao mi je njegove slike. Saznala sam da i njegov sin takodje govori Ruski samim tim ovo Simonov je imao prave informacije.

-"Otvorice veliki kafic u ulici Tverska.."

Blago se nasmijem,vec ovo znam...

-" Zaista? Pa to je divno,planira da se preseli ovde?"

Blago klima glavom.

-" Voli Rusiju i kao mali je pricao o njoj i zeljama koje ima. Bice kako srecan kad cuje da ima rodjake  ovde"

Blago klimam glavom.

-"Ovo je moja adresa,u koliko se sjetite poslajite mi pozivnocu rado cu doci na otvaranje kafica"

-" O naravno, hvala puno Ariana, jako sam srecan  sto sam te upoznao.  Sa kim zivis ovde?"

Pitao je zeljan da sazna jos o svojoj porodici.

-"Bila sam jedinica, od kad je otac umro sama sam..."

-" a majka?"

Slegla sam ramenima

-"Znate za avanture mog oca, nije bio divan covek.... nikad nisam upoznala zenu koja me rodila"

-"a tako su predivno dijete i prilicno pametna i kulturna"

Nasmijem se te se zagrlimo kao rodjaci.

-" ocekujemo te na otvaranje kafica"

Blago klimam glavom i odlazim sa izlozbe. Zadatak uspjesno obavljen. Usla sam u taksi te krenem ka svom stanu.