Bogatstvo nije novac (Završena)

19. deo

- Luka,iznenadio si me ovim pitanjem. - reče Helena.

- Znam i sebe sam iznenadio. Razumeću ako ne želiš sad,ako ti je prerano,ali jedno znaj,od tebe,Helena,nikad neću odustati. - odgovorio je Luka.

- Možeš li,molim te,da izađeš iz sobe i sačekaš pet minuta? - upitala je Helena.

- Naravno,nema problema. - reče Luka.
Dok je Luka čekao Helenu zazvonio mu je telefon.

- Luka,ne znam gde si ali dođi do 19:00,u 20:00 idemo na večeru kod Nikonisa. - začuo se oštar ženski glas. To je bila Elenora, Lukina mama.

- Ne mogu doći do 19:00,nisam u Beogradu. Takođe sam ti puno puta rekao da me izuzmete sa tih prijateljskih večera. Irena mi je drugarica i volim je ali to ne znači da moram da večeram sa njenim roditeljima. - odgovori Luka.

- Kako to misliš nisi u Beogradu? Gde si ti uopšte ? - iznervirano će Elenora.

- Otišao sam kod drugarice. Hajde,ćao mami. - završava Luka.

- Videćeš ti kad ti otac čuje za ovo. - ljutito reče Elenora prekinuvši vezu.
U tom trenutku izašla je Helena u nekoj bež haljini sa ispletenom pletenicom. Još je bila malo slabašna,bez trunke šminke ali Luki se učinila lepša nego ikad.

- Dođi,idemo da vidimo šta su devojke spremile. - rekla je uz osmeh i uzela Luku za ruku.

- Mama,Ana, Lo da vas upoznam ovo je Luka..- nije stigla da završi rečenicu.

- Upoznale smo ga. - reče Ana stavljajući hleb na sto.

- Nisi mi dopustila da završim rečenicu. Ovo je  Luka,moj momak. - završi ovog puta Helena svoju misao.

Marija,Ana i Lorena su se za tren ukočile.

- Pa to je divna vest. Čestitam sekice moja. - prva je progovorila Ana.

Popodne je lepo prošlo i svi su bili veseli.

A za to vreme u Beogradu...

- Gospođo Nora, molim Vas da sačekate,doktor je zauzet. - rekla je medicinska sestra.

-Nemam vremena da čekam,hitno je. Reci mu da sam došla. - odgovori Elenora.

- Doktore,izvinite što smetam,došla je vaša supruga i insistira da uđe,kaže da je  veoma hitno. - reče medicinska sestra.

- Dobro,neka uđe da vidimo današnju hitnost. -  odgovori Igor podižući pogled sa svog računara.

- Igore, gde ti je sin? - uzviknu ona ulazeći u ordinaciju.

- Nije samo moj sin nego i tvoj i molim bez povišenja tona. - reče Igor.

- Dobro i moj je,pitam gde je? - uzvrati Elenora.

- Ne znam,nisam ga zvao. Evo pozvaću ga pa ćemo videti. - reče Igor.

- Ćao Luka,šta radiš? Gde si? Ne bih ja ni zvao da ti smetam nego ti se majka brine. - reče Igor kad se Luka javi.

- E ćao tata,izvini ne mogu dugo pričati. Nisam u gradu. Tu sam sa devojkom i njenima. Pričaćemo sutra. Važi? - reče Luka.

- Važi sine,pozdravi devojku pa ćemo već pričati. Samo mi reci,je l' ona o kojoj si mi pričao? - upita Igor.

- Jeste tata,ona o kojoj sam ti pričao. Nema druge i nikad je neće ni biti. - odgovori Luka.