Kada smo se parkirali ispred vile izašli smo iz auta da vidimo šta policija hoće.Daniel je bijesno hodao ka njima i gunđao.
-Šta li ovi sada hoće?-pitao se.
-Ne znam.
Kada smo došli do njih jedan policajac sa velikim stomakom nam je prišao.
-Zdravo.
-Zdravo.
-Kako vam možemo pomoći?-pitala sam ga.
-Nažalost gospodine i gospođice Blake,dobili ste gomilu prijava.
-Ne razumijem?Kakvih prijava?
-Roditelji od djece koja su bila na zabavi žalili su se da im je kod vas bila ugrožena sigurnost.
-Ono je bila nesreća, ne razumijem kako mi tu možemo biti krivi?-ubacio se Daniel koji je već lipio od bijesa.Poznavajući ga on bi sada najradije udario tog policajca,ali se kontroliše.Stavila sam ruku na njegovo rame kako bih ga makar malo umirila.
Ne znam,gospodine,ali imaju vas pravo tužiti čime su i zaprijetili ako ne dobiju određenu novčanu odštetu.
-Koliko traže?
-Dogovorili su se da za svako dijete platite pet hiljada funti.-kada je ovo izgovorio oči su mi se raširile od šoka.
-Šta?Da li su oni normalni!?
-Tako su rekli,ako ne pristanete da platite razvlačit će vas po sudu i onda ćemo vas morati privesti nakratko da vas ispitamo o nesreći,ako se slučaj proširi možda i novinari saznaju za to pa će nastati tek onda frka.
-Možete li mi dati vremena do sutra?-pitao je Daniel.
-Naravno.Očekujemo brzo vaš odgovor.-rekao je policajac te su onda svi otišli.
Situacija je bila i više nego napeta danas.Kada smo ušli u kuću prvo što je Daniel uradio je uzeo vazu što je stajala na prvom stoliću te je razbio iz sve snage od zid zbog čega mi je srce poskočilo.Ponekad ga se stvarno plašim.
-Daniele, molim te smiri se.Ne mogu da te gledam takvog.Šta se dešava?
-Proklestvo,Nela,znaš li koliko je to novca?Jesi li ti svjesna?Bilo je dvadesetero djece!Pomislim da su namjerno to podvalili kako bi mogli da nas optuže i traže nam novac jer smo bogati.Mada moje bogastvo je znatno opalo otkad smo se preselili.Nemam više toliko za bacanje.
-Znam sve to...
-A ako im ne platim napravit će mi sranje od života.Ugled moje firme bi opao ako bi došlo do novinara i tek onda bismo skroz na skroz propali.
-Ja mislim da je opet bolje platiti im.
-Jeste...Platit ću ipak.
-----
Sutradan je Daniel obavio to,a ja sam otišla po Antonia u bolnicu.Roditelji od djece su nas ostavili na miru, a Antonio je ponovo nastavio sa svojim životom kao moj i Danielov mali princ.Upisao se u školu i odmah se pokazao kao jako dobar đak.Godine su opet počele da prolaze,ali ono što se mijenjalo je najviše moj i Danielov odnos.Nisam mogla da opišem taj osjećaj,ali sve više sam osjećala da nešto nije uredu.Kao da je onaj naš prvi ljubavni žar polako počeo da se gasi kako smo postali prava porodica.Ili je to samo moja neka histerija?
Šta mislite je li se odnos između Nele i Daniela promijenio?
Šta li je uzrok tome?
Je li požar zaista bio samo nesreća?
Je li Nelina zabrinutost opravdana?
Pišite mi da vidim vas šta mislite i nagađate.
Usput voljela bih da pogledate prič "Njena osveta" koju sam izbacila jedavno.♡
