Ponovno sluđena-4.knjiga serijala "Ponovno"

"Ljubav"

VIOLETA

Danima nisam mogla da poverujem. Šetala sam po Nenadovoj kući, smejala se sama sebi i štipala da se uverim jeli sve ovo istina?! Jesmo li nas dvoje konačno zajedno? Jer, ja sam išla, zavodila ga, mamila, zadovoljila, kontrirala, radila baš sve a onda ga je jedan tragični, teški trenutak gurnuo preko ruba i to više nije bio isti čovek. Nikad ne bih rekla da će me postaviti, izjaviti ljubav i tražiti kompletno sve da mu ispričam. I jesam, bolelo me je, plakala sam, ali znala sam da je to naš novi početak. Tada sam stavila tačku na svoj stari život i otvorila novo poglavlje mog života sa njim. Dani su prolazili a mi smo bili zajedno svakog trenutka, bojala sam se da ću se svakog trenutka probuditi, svaki put kad bi mi rekao da me voli, srce je htelo da mi iskoči. Jeste, volela sam i ja njega ali nikako mu nisam govorila. Iako je tvrdio da idemo polako i da mu nije toliko bitno, mrzela sam sebe što se oduzmem svaki put. Mrzela sam sebe što se svaki put izbezumim i usta mi se blokiraju a reči ne izlaze. Boki je izašao i srce mi je sada na mestu, mnogo sam se potresla zbog njega, a opet potajno sam zahvaljivala Bogu što ga je sačuvao i opametio Nenada. Sada, ja sam srećna, kuća je puna ljudi, Darinka i Sreten pričaju sa Ružom, a meni ostaje Bojana koja je tužna i neraspoložena:

"Srce, šta ti je?"

"Ništa, sve ok. Ne priča mi se."

"Dobro, neću navaljivati ali znaš da meni možeš sve da kažeš?"

"Znam i hvala ti."

"Slušaj, zašto ne bi ostala još malo u mom stanu? Ja sam iovako ovde stalno. Boki je sad izašao i možeš konačno da se opustiš."

"Ne znam, videću."

Odem od nje. Idem kod moje ljubavi. Ostao je u sobi i znam da vežba oslanjanje na nogu.

"Kuc, kuc, dušo."

"Uđi."

"Šta radiš? Nedostaješ mi. Matori imaju svoje teme a Bojana je tužna i neraspložena i neće da priča."

"Šta joj je?"

"Ne znam."

"Dođi da te poljubim i izlazim i ja."

"Ok."

Uvek koristi svaki slobodan trenutak da me poljubi, dodirne, šapne da me voli. A ja...i dalje ne mogu da mu uzvratim.

............................

"Hej, hvala što ste došli. Uđite! Joj Viki, odlično izgledaš!"

Malecka me grli i ljubi i vidim da se konačno i sama povratila. Skoro da nije ni jela, iako sam je svakodnevno grdila, i ja i Mira isto. Odmah odem do Bokija dok se ona pozdravi sa Nenadom.

"Znači, stigao si napokon. E, valjda će sad prestati vaša drama više! Radi nešto pametno."

"Kako si srce? Ima li šta novo?"

"Pa..."

"Pa pričaj, jebote!"

"Boki, ti ćeš sesti ovde, hajde dođi."

"Pričaćemo mi još."

Znam da sam mu zagolicala maštu i zaista jedva čekam da mu kažem. On i malecka su mi najbolji prijatelji. Nakon dosta priče, smeha, Boki je želeo da nam se zahvali:

"Dragi moji, samo par reči. Hvala svima na pomoći i podršci. Nikad vam to neću zaboraviti! Vi ste svi moja porodica, a pogotovu ova devojka pored mene."

Zatim se nagne ka Mariji i kaže joj Živote moj. 

Dlanovi počinji da mi se znoje, kada vidim kako Boki govori maleckoj da je ona njegov život! Ruke počinju da mi se tresu, stiskam Nenadovu šaku i on me upitno pogleda.