Ponovno sluđena-4.knjiga serijala "Ponovno"

"Ti si divan, ali..."

VLADAN

Toliko mi se dopada Violeta, toliko da sam na putu da se zaljubim u nju.... Prvi put posle...moje pokojne žene.

Viki znam dugo, još dok je bila udata za Lazara i mogu reći dok je bila razdragani devojčurak. Oduvek je nosila neki seksipil u sebi, samo to tada nije ispoljavala. Gledala je samo u Lazara i ništa joj drugo nije bilo bitno. Bila je prijatna prema meni, iako se stalno crvenela od mojih komplimenata. Ja bih joj govorio da je prelepa i predobra i da se rano zarobila udajom. Nisam mislio ništa loše i ona i Lazar su to znali.
A onda im se desila tragedija i oboje su se izgubili. Godinu dana trajao je njihov oporavak ali tek toliko da mogu da se razvedu bez tenzije i skandala.
Ako je neko razumeo njihovu bol, onda sam to ja.

Imam 40 godina i udovac sam. Danicu sam upoznao pre 7 godina. Do tad sam mislio da se nikad neću ženiti. Ali ona me je odmah osvojila, isto kao I Viki.
Da sam znao da nemam puno vremena odmah bih je oženio ali nažalost nisam.... Zabavljali smo se dve godine pre nego što sam joj ponudio brak i svaki sekund sa njom još uvek pamtim. A Danica je bila prelepa, preslatka i predobra. Bila je sekretarica kod mog prijatelja Zlatka. Jedno divno anđeosko biće i još uvek ne mogu da pojmim kako sam ostao bez nje...
Kako možete da ostanete bez tako mlade osobe? Ona nije imala ni punih 33 godine kada me je napustila...
A sve je krenulo od trudnoće. Silno smo želeli prinovu ali nešto nije išlo kako treba. Prvo je ona otišla kod lekara a potom i ja. Moji su nalazi bili dobri, a njeni... O Gospode!!!
Dijagnostikovali su joj maligni tumor grlića materice i to već u odmakloj fazi.
Mislim da sam umirao sa njom svakog dana! Napustio sam svoj posao javnog pravobranioca i posvetio se njoj.
Usput nakon operacije i puno hemioterapije i raznih citostatika saznao sam da nemamo puno vremena, da je tumor metastazirao na okolne organe. Umirao sam...
Trebalo je da imam više vremena sa njom! Ni sam nisam znao šta ću i kako ću dalje!
Danica se posle puno muke upokojila jedno zimsko jutro, i raznela mi dušu i srce na komade. Mnogo sam je voleo, ja sam imao 35 a ona nepune 33 godine!
I ako neko razume Violetinu bol zbog gubitka onda sam to ja!
Svi smo bili u haosu zbog nje, bebe i Lazara. Svako ko ih je znao teško je podneo taj događaj. Ali ipak nekako sam verovao da će uspeti, da će se uzdići i prevazići svoju bol. Ja sam naučio da živim a nadao sam se da će i oni. Naša bol nije bila ista ali je bila slična.

Lazar je odmah nastavio sa poslom, mislim da je i spavao na poslu, on se tako nosio sa gubitkom..
A Viki, pa ona se preobrazila u fatalnu zavodnicu. Sećam se kad sam je slučajno sreo u gradu.
Nije bila ni nalik na onu devojčicu, devojku, ispred mene je stajala odlučna, prelepa žena. Jedva sam nešto prozborio, kad me je upitala da li želim kod nje? E tad sam mislio da sanjam!
Pristao bih i da je tražila da pretrčim maraton, tako je uticala na mene. I spavali smo zajedno, ne jednom, nego dva puta.
Ali Viki je želela samo seks, a ja ipak nešto više. Previše mi se dopadala da bih je kresnuo i odbacio, a ona je meni uradila upravo to.
I sada nakon par meseci, ponovo sam je sreo.
Video sam da je izgubljena, znao sam taj pogled jer sam ga i sam nekad imao. Delovala je razočarano, krhko i ranjivo. Kao da je izgubljena i sama u ovom svetu. I ponovo dotakla mi je srce.
Ovog puta rešio sam ići polako sa njom, uzimati koliko mi je voljna da pruži, ne pritiskivati je jer bi pod pritiskom pobegla.

"Viki srce, srećna ti Nova godina! Dođi!"

Ležali smo kod nje u stanu. Tako smo odlučili, nikakva proslava, nikakva muzika, samo ona i ja i filmovi na tv-u. Ipak nisam odoleo i kupio sam joj ogrlicu.

"Hvala Vladane i tebi. Šta je bilo? Šta je to?"

"Izvoli."

"Ali...rekli smo bez poklona! Sad se osećam glupo!"

"Viki srce... Gledaj me. Ja sam tako odlučio. Ne treba mi poklon od tebe, samim tim što sam ovde sa tobom za mene je najveći poklon!"

Uzmem joj glavu među ruke i spustim poljubac na usne.