Ponovno sluđena-4.knjiga serijala "Ponovno"

"Samoća"

VIOLETA

Sve, sve, ali da će mali biti na mojim vratima, to nisam mogla da zamislim! Niko nije mogao da me pripremi na to. Ipak, ostala sam pribrana i glumila ljutinu iako sam zaista želela da ga zagrlim zato što je došao. Htela sam dobro da ga prodrmam, ali opet je počeo o reklami, o onim groznim ženskama da sam pukla i oterala ga. Jeste, kako je on mene oterao, ja sam sad njemu vratila. I sada, bili smo na nuli. Zvanično, bila sam sjebana. Malecka je pokušavala da me podigne i uteši ali na nju sam nisam mogla da se oslonim jer konačno, ona i Boki su se spojili i nisam htela da stajem na put njihovoj novopečenoj sreći. I tako, malo po malo, ponovo sam bila sama, a bližila se Nova godina i pretila je da me uništi. Jer, prošle godine ja sam bila u Firenci...i prvi put bila sa malim. Ne znam kada se desilo da mi se prethodni život sada čini tako daleko i jesam li ja loša osoba što sam zaboravljala neke stvari?! Međutim, Lazar me je podsećao...

"Halo, Viki."

"Zdravo Lazare, otkud ti?"

"Sredio sam ti papire za kuću, potrebno je samo da potpišeš. Ostalo možeš sama da središ, samo odeš u distribuciju i vodovod u Topoli i sa tim papirima prebaciš sve na sebe. Jel ok?"

"Naravno, hvala ti. Videću, možda se spustim za Novu godinu tamo."

"Kako si?"

"Bolje je pitanje kako si ti Lazare? Zadnji put nisi mi najbolje zvučao."

"Dobro sam, izašao sam sa jednom advokaticom."

"Stvarno?"

"Da, ali onako neobavezno."

"I? Kako je bilo?"

"Viki, ne znam, čudno. Ti znaš kad sam ja zadnji put izlazio."

"Ok, ali drago mi je zbog tebe."

"A ti?"

"Joj Lazare, mnogo sam se upetljala i sad ne znam šta da radim."

"Zašto dušo? Jel te povredio? Ako jeste, ja ću..."

"Alo, oladi. Nije to, nego, ne znam kako da definišem naš odnos. I možemo i ne možemo jedno bez drugog."

"Dušo, ti zaslužuješ najbolje, mnogo bolje i od mene. Žao mi je što sam te povredio i ako mogu da pomognem samo reci."

"Znam, ali zasad ne možeš. Reći ću ti nešto, komplikovano je zato  što..."

"Zato što..."

"Zato što je to Milošević:"

"Koji Milošević?"

"Nenad Milošević."

"Molim? Fudbaler? Jebote, Viki, ženska glavo!"

"E da, jel sad razumeš zašto je komplikovano?"

"O bože, ne bio ti ja u koži. Pa, kako se to desilo?"

"Ne znam, nekako samo od sebe."

"Ne mogu da verujem. Ali ti ne voliš fudbal, ne pratiš, ne znaš ništa o tome!"

"Izgleda da se sve menja."

"O dušo da, možda je to dobro za tebe. Totalna promena! Mogu ti reći, fasciniran sam kako si uspela da ga zbariš! Bravo!"

"Lazare, ne zajebavaj me, u ozbiljnom sam kanalu."

"Ok, samo polako. Ne brzaj, jer znam koliko si ti impulsivna. Puno kažeš odmah, a posle zažališ."

"Misliš? Da spustim loptu?"

"Dušo, to je fudbaler, svi ga u Evropi poznaju, pričaju o njemu. Selektor je bio da ga gleda, to je velika stvar za njega. Au, čoveče, još ćeš mi donositi njegov autogram!"