Ponovno sluđena-4.knjiga serijala "Ponovno"

"Nepoznata plavuša"

Kao što sam obećala, Viki neće trpeti! Njeni nastavci ići će redovno ali neću ništa novo počinjati...malo ću iskulirati.
Hvala vam puno na podršci!
Najbolje ste💓💞💗 a sad uživajte!

VIOLETA

Šta sam sinoć uradila? Zašto sam išla sa njim da se vidim? Zašto to sebi radim? Nakon fijaska, kad me je dopratio kući nisam znala šta bih sa sobom. Legla sam ali bila sam nezadovoljna, isfrustrirana i tužna. Onda sam uzela svoj vibrator i pokušavala bar malo da se olakšam. Uspela sam da izmamim jedan mini orgazam, tek toliko, pa sam i to batalila. Zagrlila sam jastuk i zaspala.
Danas kasnim u kancelariju. Dunja se javila da su njih dve već stigle i da sređuju dokumentaciju i registre. A ja?! Vrtim se po stanu i mučim. A? Zbog klinca? Koliko sam ga puta samo videla, a dotako me je više nego bilo koji muškarac sa kojim sam bila.
Mislila sam da je dobro to što odlazi, što će biti daleko od mene...ali samo sam se zavaravala...
Međutim, nakon svega ja sam bila jaka i mnoge stvari sam prebrodila, pa ću i ovo!
Vreme je da se transformišem u femme fatale i krenem u grad.

"Dobar dan, devojke. Izvinite što kasnim. Evo kafa za sve."

"Hvala Viki, nisi trebala. Skuvale bi mi, nije nam teško."

"Znam, ali često uzimam kafu u ovom kafiću. Probajte. Šta ste radile?"

"Mislile smo da naši stolovi budu povezani, a tvoj da bude tamo u onom izdvojenom delu. Ti ćeš raditi delikatnije poslove i treba ti bar malo privatnosti."

"Super. Može. E deco, danas popodne stiže i sef. I to moramo da vidimo gde ćemo."

Devojke su super, radne su i vredne, vreme mi leti sa njima. Već je 13h i mislila sam da je klinac otišao, kad on zove:

"Hej, Viki..."

"Hej..."

"Zovem te sa aerodroma. Jesi li čitala neke novine? Ili bila na netu?"

"Nisam. U kancelariji sam celo jutro. Sređujem."

"Izvini, molim te. Nisam ih video. Ne ljuti se na mene."

"Ma šta pričaš, ne razumem te?"

"Izašla je naša slika od sinoć. Neko je dojavio da sam na Kruzu."

"Kako jebote?"

"Slušaj, vidim se ja, ti se samo nazireš. Može te neko od tvojih prepoznati, a ovako ne verujem. Izvini, besan sam celo jutro. Sad im je sve vest, zato što odlazim."

"Ok."

"Viki..."

"Rekla sam da je ok! Ajde, smiri se i lepo putuj. I...javi mi se ponekad."

"Hoću. Čuvaj se."

"Pozdravi Bokija."

"Važi. Ćao."

E baš lepo! Njega znam tek par dana i već sam osvanula u novinama. Divota! Uspeo je da mi istumba život!

"Imamo li današnje novine?"

"Nemamo. Da idem da kupim?"

"Ma jok zlato. Ima toga i na netu."

Sednem za svoj laptop i uključim ga. Sad ću sama da potražim.