Ponovno rođenje-1.knjiga serijala "Ponovno"

"Spasavanje"

MINA

Mislim da je ponoć odavno prošla. Nakon što mi je odsekao pramen kose tetoviran tip je ostavio poruku Momiru. Strpao me u auto i odvezao u Beograd! Hvala Bogu da nismo dalje otišli! Iako ne znam tačno gde sam jer mi je vezao oči, osećam da sam blizu Momiru. Svakim atomom svog bića ga dozivam, da dođe, da me spasi.
Znam da sam u nekoj kući, verovatno negde na periferiji. Kada mi je skinuo povez, zaključao me je u sobicu sa stolom i jednom stolicom i dao mi samo čašu vode.
Gladna sam, žedna, osećam se malaksalo.

"Šta hoćete od mene?"

"Od tebe ništa, ti si samo mamac. Sad ćemo videti koliko si vredna tvom dragom."

Uz tresku je izašao. Sela sam za sto i zaplakala.
Plačem jer se plašim za sebe, za Momira.
Plačem jer se plašim ponovnog gubitka.
Plačem jer ne znam šta je sa Cicom i u kakvom je stanju.
Držim se za stomak i šapućem da će sve biti u redu. A ne znam kako će biti, kad mi je doktorka rekla da mirujem, kad mi je rekla da se ne nerviram! Bože, daj mi snage!

"O, pa ti si prava lepotica! Dođi da se upoznamo! Ja sam Marko!"

Ulazi tip još veći i kršniji od prethodnog. Ovaj je sav u crnom, ima tamnu kosu vezanu u rep i ožiljak na levom obrazu. Izgleda ko sam đavo.

"Vidim zašto je inspektor poludeo za tobom. Jurca po gradu tražeći te kao ludak!"

"E, pa naći će me, ako baš hoćeš da znaš!"

"A imaš i jezik! Lepo draga! I treba da te nađe, ako mi donese šta sam tražio rado ću te predati. A ako ne, ideš u belo roblje. Zato smo još u Beogradu. Imam ljude koji će te srediti, da te ni rođena majka ne bi prepoznala. Zato se moli da bude pametan i nikad ne doživiš to!"

MOMIR

Držim njenu kosu u ruci i molim se da je dobro! 

"Pogledaj! Ako je povredi..."

"Neće, previše mu znači. Samo je hteo da te zaplaši. Ajmo nazad u stan. Moramo da smislimo kako ćemo dalje. Možda je Ivan izvukao još nešto od Miloša. Moraš malo da odmoriš. Već svanjava a ti si i vozio do Zlatibora i nazad."

"Kakav te odmor spopao? Odmaraću jedino sa njom u zagrljaju, nikako drugačije! Šta ćemo sa Darkom? Avion mu sleće u 8h, hoćeš ti da odeš po njega? Dovedi ga u stan pa ćemo dalje videti kako ćemo. On će sigurno hteti da ide za Užice."

"Pa neka ide, mesto mu je pored nje. Bolje da ne razmišljamo još o njemu."

...................

Posle dve kafe nisam nimalo pametniji, Minin mali stan je prepun ljudi. Mira je došla, kuva nam kafe, pravi sendviče i ćuti. Nisam je dosad upoznao, a Sale mi reče da su njih dvoje u nekoj šemi.

"Momire, Mina te obožava! Molim te, vrati je. Ona je jedno veliko srce, ne zaslužuje ovo što joj se dešava!"

"Hoću, Miro, obećavam. Treba mi da bih disao. Ne smem i nju izgubiti!"

Kiki sedi, preko laptopa pokušava da hakuje Markovu mrežu, ali on je pametan, stalno menja ip adrese i ne ostavlja tragove. Sale je otišao na aerodrom i sad mi sledi suočavanje sa bratom. Znam da je totalno poludeo za Aleksandrom i ne znam kako će primiti vesti o njoj. Bolje da pozovem Nebojšu i vidim ima li novosti.

"Nebojša, Momir je. Jesi li bio u bolnici?"

"Bio sam, nažalost nije se još probudila. Našao sam doktora koji je operisao i on je optimista, kaže da neće imati nikakve posledice. Bilo bi dobro da dođe neko od porodice, da bi mogao da bude pored nje."

"Moj brat stiže iz Amerike, on joj je...pa ne znam šta joj je, al recite da joj je dečko i da će on biti non stop sa njom."

"Važi. Ja ću ga sačekati, pa se vraćam za Beograd."