Ponovno rođenje-1.knjiga serijala "Ponovno"

"BONUS"

MOMIR

Sedim u svojoj sobi kod tetke i pitam se u šta sam se to uvalio?! Ovu sobu koristim kad mi treba prostora za razmišljanje i kad mi treba da pobegnem od svega. Ona to zna zato me i ne dira. Ne znam šta ću dalje, totalno sam sjeban. Ovo moram sam sa sobom da rešim, ne smem nikom da se obratim.
Ja nisam Momir Mihajović već Mark Fridrih, jedan od inspektora interpola. Niko ne zna ko sam ja i koliko sam ustvari moćan. Radmila zna da radim pri policiji al rekao sam joj da sam neki jebeni kurir koji stalno putuje noseći razna dokumenta.
Nikad nije pravila problem, verovala nam je šta god joj kažemo. Kad sam joj rekao da se selim u Cirih prihvatila je samo uz obećanje da ću je redovno obilaziti.
Počeo sam pomalo, kao njuškalo po ulicama dok me jedan stariji poručnik nije upecao i poslao na doškolovavanje.

"Malac, bolje ti je da te ruke i mozak koristiš kako treba i da one koji to ne zaslužuju lišiš slobode!"

I tako sam napredovao malo, po malo. Prošao sam skoro sve činove i postao najmlađi inspektor za organizovani kriminal ovog odeljenja Interpola određenog za južnu i jugoistočnu Evropu. Govorim 4 jezika, engleski, nemački, francuski i srpski, moja relacija je Cirih-Pariz trenutno a ljudi su mi svuda po Evropi, infiltrirao sam ih gde god sam stigao. Sada radimo na slučaju jedne grupe koja sebe naziva Pink panterima, pljačkaju, otimaju ali i ubijaju. U njoj su i neki sa veoma nasilnom prošlošću i svima je u interesu da ih što pre otkrijemo.
Zato moram dobro da razmislim o sledećim potezima, zato sam se i bio iznervirao kad mi je Damir rekao da odlazi. Kako jebote da pazim na njega kad mi je daleko?! Pozvao sam odmah ćaleta da mi da nekog od poverenja i stupio brzo sa Saletom u vezu. On je ok tip, radio je pri vojsci, sad drži neko obezbeđenje i ko zna šta još. Sve je sredio za Damira, čak ga i čuva neki njegov tip. Eto ovaj čak misli da mu je ćale sve to obezbedio a nema pojma da sam to bio ja?!
Žao mi je što ni Damir ne zna ništa o meni, al to je moj način  ga zaštitim. Što manje zna bolje je za njega jer ne bih podneo da se njemu nešto desi. Taman sam mislio da mi dobro ide kad sad i o ženskoj moram da vodim računa, jer se on ženi! Samo me pozvao, bacio mi u lice to i poklopio! Znao sam da ima neku al brate moj, gde žuriš, jedva je par meseci prošlo od kad si otišao?!
Svašta mi se mota po glavi ali najvažnije je da neću moći na venčanje jer bi bilo mnogo rizično. Svestan sam da će se naljutiti jer smo uvek bili jedno drugom podrška. Još se sećam 1983. godine, kad nas je otac poveo kod Radmile.

"Momo, zašto nas tata vodi kod tetke? Zar nećemo i mi u Ameriku?"

"Nećemo Damire, mi idemo u Nemačku. Videćeš, to je velika zemlja, da znaš da je veća od Amerike! Biće nama dobro tamo, samo kad smo zajedno!"

"Obećavaš da me nećeš napustiti?"

"Obećavam!"

Eto tada sam mu se zakleo. Iako smo imali samo 6 godina, nijednom nisam to pogazio, a sada kad mu budem potreban na najvažniji dan u njegovom životu moram da stisnem zube i prelomim.

Sedim i palim ko zna koju cigaretu, ljut sam i frustriran. Ujutru moram nazad za Cirih a ništa nisam smislio. Moram negde da se ispraznim pa se razmišljam da odem do kluba, pokupim neku žensku i izjebem je do besvesti bar malo da se olakšam. Znam da mi to nije nikakav problem, visok sam, crn, prilično nabildovan, jer idem redovno u teretanu zbog kondicije. Ja sam takav, ne poznajem žene nikako drugačije, one su za mene samo telo, kad nemam vremena da tražim lepo platim i svi srećni i zadovoljni.

"Momire, hoćeš li izaći danas iz te sobe? Evo Ivona te traži!"

Čujem Radmilu i mislim evo je mala ko poručena. Ivona je naša komšinica i drugarica od malena. Doduše ona i ja smo se na nekim rođendanima par puta pohvatali ali ništa konkretno se nije desilo. E pa, mislim da je vreme da to promenimo:

"Pošalji je ovamo!"

"Gde si Momo danima? Damir i ti ste samo nestali, više nemam sa kim da pričam na našem jeziku!"

Ulazi Ivona i ja je gledam. Lepa je, mršava ali ne previše, ima prirodnu plavu kosu i to dugu skoro do dupeta, mislim da je godinama pušta, lepe crte lica i krupne zelene oči. Poslužiće za večeras. Znam da sam gad, al ne mogu protiv sebe.

"Zaključaj vrata i dođi ovamo!"

Naredim joj i pokažem na svoje krilo. Vidim da je iznenađena ali kreće prema meni. Dok prilazi skida džemper preko glave, pa otkopčava pantalone. Polako se i ja spremam, neću se skidati već samo vadim kitu iz pantalona, grabim kondom iz novčanika i stavljam ga.

"Skini sve sa sebe, hoću celu da te osetim!"

Počeo sam već ubrzano da dišem i da drkam polako dok se ona skine al pre nego što nastavim moram da budem načisto sa njom:

"Ivona, ovo će se desiti samo sad. Neće se više ponoviti, jel ti jasno?"

Grabim je za ruku a drugom rukom za kosu pa nabijam na tvrdi kurac. Samo mirujem dok čekam da mi odgovori.

"Hajde Momire, jebi me sad. A dal će se ponoviti videćemo!"

Kaže pa mi grabi glavu i spušta zamamni poljubac gurajući svoj jezik o moj. Meni malo treba pa je hvatam za bokove i guram gore dole na sebe sve jače i jače. Ona stenje, grize me za usnu, možda me je i raskrvarila ali nije važno, uzimam joj jednu, pa drugu bradavicu u usta i osećam polako kako podrhtava, e pa nećeš pre mene! Podignem je od sebe pa prebacim preko naslona fotelje i ludački se zabodem odnazad. Uhvatim ritam i jebote ne mogu da stanem, izgubio sam se totalno:

"Blizu sam, ne mogu više, to...to..."

Osećam ja to ali jurim svoj orgazam i još dva, tri puta i bukvalno je razvalim, ugrizem za rame i ispustim krik u njenu kosu.
Uh šta me ovo snašlo nisam mogao da pojmim, skoro nisam imao ovakav sex. Polako ustanem, skinem kondom, obučem se, dva poteza i gotov sam dok se ona okreće na fotelji skroz gola. Ja skupim njene stvari, pružim joj ih i kažem:

"Nemoj da zaboraviš šta sam ti rekao!"

I izađem iz sobe.
Eto takav sam ja.