Sedeo sam, tamo, kraj reke u suton...
Oči su mi blistale nekom čudnom srećom,
pune snova, želja i dečačke nade.
Spremne da u život krenu s jednom vrećom
i za svoje snove baš sve da urade.
A nemirne misli lutaše bez mere
i ponosno tvorcu iđahu na volju.
A tvorac – taj dečak, što puca od vere
nestrpljivo čekaše tu budućnost bolju.
A reka je tekla, bez opominjanja
dečaka da shvati života suštinu.
Da ničega nema od mašte i nadanja.
Mislima ne možeš steći tvorevinu.
Sedeo sam, tamo, kraj reke u suton...
YOU ARE READING
Imaš li trenutak ogorčeni svete?
Poetry"Imaš li trenutak ogorčeni svete?" je zbirka pesama u kojoj pišem o ljudima, njihovom odnosu prema sadašnjici i strahu da se suoče sa realnošću. Komformizam i spajanje sa masom postao je trend 21. veka, kao i opšta nezainteresovanost ljudi za pravim...
