Ruke da im ljubim, nek na mene laju
sve tri glave Kerbera, odbijam i stojim
pred njima k'o stena, nek za svagda znaju
pravde i dželata svoga se ne bojim.
Kol'ko oni mogu ne znaju ni sami.
Granice svud lete. U okove bede
buntovnika što se klanja svojoj jami
s kojom će sam svoju večnost da provede.
Pravedna gospoda i rukav utegnut.
Neznanje se kao opšte dobro prima.
Pred gospodom čovek kao konj upregnut.
Ego u nebesa, karakter se klima.
Povocem je svaki pojedinac stegnut.
Izgubismo ponos, poštenje pred njima.
ESTÁS LEYENDO
Imaš li trenutak ogorčeni svete?
Poesía"Imaš li trenutak ogorčeni svete?" je zbirka pesama u kojoj pišem o ljudima, njihovom odnosu prema sadašnjici i strahu da se suoče sa realnošću. Komformizam i spajanje sa masom postao je trend 21. veka, kao i opšta nezainteresovanost ljudi za pravim...
