Izgubismo ponos, poštenje pred njima
savijene glave i skrštenih ruku.
Dok na ovom svetu takvih ljudi ima
do tada će čovek i da zna za muku.
Oguljeni snovi, crno-beli dani
postaše nam sve što ima se i može.
Pamte se vremena, osmesi od lani
i traži se izlaz iz sopstvene kože.
Zbog prethodnih ostasmo zgrčeni u strahu
da čekamo da nam drugo sunce sine.
Nema nam tog sunca. U jednom su dahu
izgorele nade od nove „miline".
Bolesni od svega, u istom su mahu
slabosti ih naše digle u visine.
YOU ARE READING
Imaš li trenutak ogorčeni svete?
Poetry"Imaš li trenutak ogorčeni svete?" je zbirka pesama u kojoj pišem o ljudima, njihovom odnosu prema sadašnjici i strahu da se suoče sa realnošću. Komformizam i spajanje sa masom postao je trend 21. veka, kao i opšta nezainteresovanost ljudi za pravim...
