Prudova Tajna

6•Uzet na silu

Jimin POV

Moj poslednji čas,što je muzičko se već završio,ali ja sam i dalje ovde u školskom dvorištu,plačući sam i buljeći niušta već skoro pola sata,i dalje analizirajući u mojoj glavi da će moj život biti uništen,ako Jungkook sazna da mi je par za projekat i muzičkog.

Molio sam gospođu Ressoa da mi promeni partnera,ali rekla je da je već spremljeno i da sam imao šansu da biram ko će mi biti par,ja doduše nisam birao partnera,samo nisam očekivao da će Jangkook zadnjeg dati za partnera!

Moj posao počinje u šest sati poslepodne,ali nisam nešto raspoložen za raditi nešto produktivno danas,osećam se tako lenjo,ne bitno i ružno. Ne verujem da neko želi da me oraspoloži danas. Želim da se vratim u prošlost kad sam gledao škole za upis. Lice moje mame je bilo često na vidiku,uvek me zvala Ji i uvek bi me oraspoložila.

Ali sad,i dalje pokušavam da budem nezavistan i opasan zato što trebam,pogotovo kad je ovaj svet protiv mene. Studenti u mojoj školi,nemam pojma zašto vole da me zajebavaju,čak im ništa i ne radim. Već nosim stenu moje mračne prošlosti i džak borme za živenju svog života svakog dana,zašto moraju da me maltretiraju ako već imam težak život?

Izdahnuo sam prekomerno i ustao sam da bih otišao do svog ormarića,brišući suze sa sagnutom glavom,nadam se da me niko neće više maltretirati,barem kad budem otišao iz ove škole zato što se osećam tako gotovo danas.

Osim što mi je partner Jungkook,postoji još neko ko je preteo budućnost moje hrane ponovo posle muzičkog. Moj problem da se suprostavim Jungkooku je otežan zbog nje.

1  SAT PRE

Gospođa Ressoa nas pustila,ali ha sam i dalje sedeo na mom mestu,Pie je peičala sa mnom,ali je nisam mogao slušati kako treba,jer mi um bio pun stvari kako će mi se sada uništiti život. Konačno je odustala od pokušaja pričati sa mnom,mahnula mi doviđenja i onda izašla iz učionice,svi učenici su odlazili osim devojke koja mi se približava vidiku. Nisam je ni pogledao,al' sam znao da je to ta devojka koja je maltretirala  mene i moju hranu,zbog njene crvene suknje.

Prekrstila je ruke dok mi se sagnula u lice pošto je ne želim gledati u oči,skrenuo sam pogled i zgadio sam se što se njeno lice približavalo mom „Seti se šta sam ti rekla Prude."

Snuždio sam se i upitao sam je zbunjeno „Š-Šta?"

Iznenadila se mom odgovori te je ponovo progovorila "Već si zaboravio? Okej,zapamti šta ću ti ovaj put reći!"

Moje lice se napunilo zbunjenosti dok sam pokušavao da se setim tačno šta mi je rekla,jer sam bio prezauzet sećanjem kako je bilo dramatično kada mi je hrana bila van mojih ruku. Naljutila se i uperila je prstom u mene „Nikad ikad flertuj sa Jungkookom ponovo ili ću te naći na svakom odmoru i šutnuti ti hranu!"

Raširio sam oči u strahu razmišljajući kako ću umreti od gladi zato što ova devojka zna da je hrana moja slabost,najviše me nervira kada me neko uznemiri dok jedem,pogotovo kad sam jako gladan, „N-Ne! Ne hranu! Šutni me u lice umesto toga!"

Ismejavala me i prevrnula je očima „Haha znala sam da voliš hranu,pa očigledno je zbog tvoje debele forme,ighhh odvratan dečak od hloresterola."

Šta? Da li me upravo nazvala odvratnim dečakom od hloresterola?! Uvek su me nazivali čudnim imenima ali ovo što me ona nazvala je neprihvatljivo!! Priznajem da sam ružan i da volim da jedem ali za njenu informaciju imam pločice! Ughh!!"